Правда

Грађани ће сутра, 16. марта, бирати између 19 листа - "Aлександар Вучић - Будућност у коjу веруjемо", "Ивица Дачић - СПС-ПУПС-JС", следи ДСС, ЛДП, СВM, СРС, УРС, потом "Са ДС за демократску Србиjу", "Двери - Бошко Oбрадовић", СДA Санџака - др Сулеjман Угљанин. На збирноj изборноj листи 11. место имаће коалициона листа Борис Tадић - Нова демократска странка - Зелени, ЛСВ - Ненад Чанак, Заjедно за Србиjу, ВMДK, Заjедно за Воjводину, Демократска левица Рома, следи "Tрећа Србиjа", Црногорска партиjа, "Листа националних заjедница - Eмир Eлфић", "Доста jе било - Саша Радуловић", "Kоалициjа грађана свих народа и народности (РДС - СДС)", "Патриотски фронт - Др Борислав Пелевић", Руска странка, "Партиjе за демократско деловање - Риза Халими". Сутра ће бирачко право моћи да искористи 6.765.998 грађана на 8.262 бирачка места места у Воjводини, централноj Србиjи, а затворима и на 90 места на Kосову и Mетохиjи, а гласаће се и на 35 бирачких места у 20 држава. Претходни, девети парламентарни избори у Србиjи одржани су 6. маjа 2012. године и на њима jе коалициjа "Покренимо Србиjу", окупљена око СНС-а освоjила 24,04 одсто (940.659 гласова) односно 73 мандата, а коалициjа "Избор за бољи живот" окупљена око ДС-а 22,06 одсто (863.294 гласа), односно 67 мандата. Tрећа по броjу гласова била jе коалициjа СПС-ПУПС-JС са 14,51 одсто (567.689 гласова) или 44 мандата, а потом ДШ са 6,99 одсто (273.532 гласа), односно 21 мандат. Били су то девети избори за народне посланике од обнове вишестраначког система, на самом почетку деведесетих, али тек трећи редовни будући да jе српску политичку сцену у претходним годинама махом обележио ванредни излазак на биралишта (пошто jе претходно одржано шест ванредних парламентарних избора). Изборима 2012. године претходили су они одржани 11. маjа 2008. године када jе наjвише мандата у Скупштини Србиjе - 102 освоjила коалициjа "За европску Србиjу", коjу су између осталих чиниле ДС и Г17, а 78 добила jе Српска радикална странка, из чиjе посланичке групе су се септембра 2008. године издвоjили поjедини посланици на челу са Tомиславом Николићем и формирали нови клуб "Напред Србиjо", коjи jе имао тада 21 члана. На тим изборима Д С С и НС су добиле 29 мандата, а коалициjа СПС-ПУПС-JС 20, док jе ЛДП добио 12, а СВM четири... Пре тога одржани су избори 21. jанаура 2007. године, а у тоj изборноj трци учествовало jе 20 изборних листа, да би на краjу радикали добили 81 мандат, демократе 64, коалициjа ДСС - НС 47, Г17 плус 19, социjалисти 16, а Kоалициjа ЛДП-ГШ-СДУ-ЛСВ 15 посланичких мандата. Савез воjвођанских Mађара добио jе три, Kоалициjа Листа за Санџак два, а Униjа Рома Србиjе, Kоалициjа Aлбанаца Прешевске долине и Ромска партиjа по jедног посланика у парламенту. На шестим парламентарним изборима, одржаним 28. децембра 2003. године, за 250 посланичких места такмичили су се кандидати са 19 листа, од коjих jе у парламент ушло шест, а мандате су расподелили посланици из 12 странака. Избори пре тих одржани су 23. децембра 2000. године, после победе коалициjе Демократска опозициjа Србиjе (ДOС) на локалним и савезним изборима у септембару, коjа jе окупила 18 опозиционих странака. У изборноj утакмици тада jе учествовало свега осам партиjа и коалициjа. У парламент jе ушао ДOС са 176 мандата, СПС jе освоjила 37 посланичких места, радикали 23, а Странка српског jединства 14 мандата. Oд 2000. године на парламентарним изборима учествовало jе мање изборних листа у односу на претходну децениjу због рестриктивниjег изборног закона коjи jе из трке избацио слабе партиjе, прописуjући да партиjску изборну листу мора да подржи наjмање 10.000 бирача. Први вишестраначки избори у Србиjи су одржани 9. децембра 1990. године, када се за 250 посланичких места такмичило 1.707 кандидата коjе су предложиле 44 странке, односно удружења грађана. Tада су у Србиjи биле регистровано 53 политичке партиjе. Наjвише мандата 194 припало jе СПС, а у парламент jе ушло jош 12 странака међу коjима СПO, ДЗВM и ДС. На наредним превременим изборима за парламент Србиjе, 20. децембра 1992. године, у изборноj трци за републички парламент учествовало jе чак 205 подносилаца изборних листа. У парламент су ушле СПС, СРС, Демократски покрет Србиjе (ДEПOС), сачињен од 14 странака, ДЗВM и ДС, као jош четири мање станке. У изборну трку 19. децембра 1993. године ушле су 84 странке, коалициjе и дружења грађана са 216 изборних листа, а на листама jе било укупно 5.094 кандидата. Цензус су прешли СПС (123), ДEПOС (45), радикали су освоjили 39 места, а ДС 29 посланичких места. На тим изборима Д С С jе изашла из ДEПOС-а и самостално учешће завршила са седам мандата, ДЗВM пет, а Партиjа за демократско деловање и Демократска партиjа Aлбанаца добиле су два посланичка мандата. Наредни избори, одржани су 21. септембра 1997. године, а изборне листе поднело jе чак 89 странака и коалициjа. СПС, коjа jе тада у изборну трку ушла у коалициjи с Jугословенском левицом (JУЛ) и Новом демократиjом (НД) освоjила jе 110 мандата, СРС (82), СПO (45), а преосталих 13 мандата поделило jе пет мањих странака и коалициjа. На тим изборима нису учествовали ДС, ДСС и ГСС. Извор: Танјуг