Правда

Аутор текста "Црна Гора иде у НАТО: Анти-Русија и Анти-Крим?" је Татјана Полоскова, доктор политичких наука, и она у свом тексту оцењује да би власти у Црној Гори својим понашањем могле изазвати креирање једног новог "црногорског Крима". Пише: Татјана Полоскова, доктор политичких наука, председник руске организације "Међурегионално удружење - Евроазијски Народни Савез" Црногорска влада је недавно издала саопштење у којем је осудила "флагрантно кршење суверенитета и територијалног интегритета Украјине и агресију руских оружаних снага." Искрено, ово саопштење ме подсетило на једну стару анегдоту из времена социјалистичке Југославије: становници једног удаљеног планинског села су направили састанак и осудили акције Совјетског Савеза у Афганистану. Поручили су из тог села да ће се, уколико СССР не уважи њихову осуду, они поново састати! Озбиљно посматрајући, понашање корумпиране власти у Црној Гори пред великим западним братом је сасвим разумљиво. На јесен ће руководство Црне Горе да се пријави за чланство у НАТО-у, а сада активно проучавају и успостављају механизаме, да упркос мишљењу већине становништва, ипак убеде људе да се придруже ЕУ. Међутим, покушаји власти Црне Горе да заобиђу закон и спровођење референдума и да одлучује парламент или Влада изгледа да нису успели. Референдум је све ближи и назире се на хоризонту. Управо као и могућност његовог неуспеха, јер чак и према истраживањима про-владиних агенција социолошка ситуација није тако недвосмислена. Могуће је да резултати референдума буду далеко од очекиваног. Догађаји у Украјини и повратак Русије у политичку арену као важног геополитичког играча је пробудила наду код знатног дела становништва Црне Горе да је сада могуће направи избор и не постати делом евроатлантског света. То идеја о враћању историјске правде је потпуно реална. Отворени притисци власти на становништво могу довести до отпора, укључујући веће протестне акције. А није искључено да би овакве протесте могла подржати и званична Москва. Подсетимо се да су Црна Гора и Сирија - једине земље у Средоземном мору, где нема војних база НАТО-а. Природно је да је Русија заинтересована за одржавање таквог статуса ових држава по том питању. И на крају, буџет Црне Горе формирана углавном од прихода од туризма. Руски туристи су тамо међу најбројнијима. Срећом, безвизни режим томе додатно доприноси. Руски привредници инвестирају у привреду Црне Горе. Руски грађани сваке године постају власници све више некретнина у земљи. Сходно свему томе, макар из чисто прагматичних разлога, црногорске власти би можда требало да боље размисле о последицама пре него што дају званичне изјаве о интересима земље која је, у ствари, донатор црногорске економије? А и мишљење становништва, грађанског друштва власти Црне Горе би требале да пажљивије слушају и више узимају у обзир. Као што је то недавно рекао лидер црногорског покрета "АНТИ-НАТО", Гојко Раичевић, "ми ћемо се борити против планова НАТО-а на територији наше земље, док год смо живи". Овај став деле многи у Црној Гори, јер је народ ове земље био прва жртва војне агресије НАТО-а 1999. године. А чему води игнорисање мишљења сопственог народа показује пример Украјине. Можда није неопходно да се ситуација доводи у такву крајност? Превод текста: Редакција портала Правда