Правда

Закључак који је тај лист извео је да "званичници примењују двоструке аршине", док медији "заборављају". Лист подсећа да су косовски Албанци 17. фебруара 2008. године у парламенту прогласили независност Косова, "јужне покрајине једне државе - Србије - коју су као суверену признале Уједињене нације". Једнострано проглашење косовске независности признале су неке државе чланице Европске уније, док су је друге одбациле, као што су Шпанија, Словачка, Грчка, Румунија и Кипар, што је и данас случај, подсећа се у тексту. Тада су светски новинари низали репортаже са Косова, о становницима који "лију сузе радоснице у колективном слављу после проглашења независности, о озареним лицима људи којима је лакнуло, о слободи на делу", пише "Фигаро". А ко се тада сетио да интервјуише неколико хиљада Срба који од 1999. године живе повучено у селима окруженим бодљикавом жицом и оклопним возилима КФОР-а, пита се аутор текста и закључује: "Нико или скоро нико". "Ко је дао реч монасима и монахињама у локалним православним црквама и манастирима које још нису напали или спалили албански екстремисти који сањају о етничком и верском чишћењу - нико или скоро нико. Ко се интересује за то (српско) мањинско становништво на Косову - нико или скоро нико", наводи париски лист. Шест година касније, јужна покрајина Украјине, Крим, проглашава на референдуму своју жељу да се одвоји од државе матице, као онда Косово од Србије, констатује аутор текста и пита се да ли ће западни званичници поздравити тај демократски потез који је одобрило 96,6 одсто бирача. "Да ли ће на телевизијским каналима бити приказиване исте оне слике излива радости у Севастопљу и Симферопољу као некада у Приштини и Призрену? Не баш", закључује лист. Овога пута, европски званичници тврде да је право кримског народа на самоопредељење "незаконито" и да не може да се поистовети са правом Косовара, као ни са правом Словенаца и Хрвата 1991. године, Бошњака 1992. и Швеђана, вероватно, у септембру ове године, наводи "Фигаро". Неки коментатори сада говоре о принципу неповредивости граница наслеђеном из 1945. године, који никада није спомињан 2008. године, примећује француски дневник и закључује да тако функционише сећање западних медија - као вожња по систему "пар-непар". Извор: Танјуг