Правда

Уследили су бројни позиви и поруке читалаца. У коментарима испод текста лицитирало се именом храброг момка из Книна. Покушали смо да откријемо индетитет јунака поменуте приче директно од Дулета Савића, али и он је био изненађен. - Читао сам коментаре и нисам остао равнодушан. Поједини су ме ганули до срца, и натерали на сузе, можда истим оним темпом као на растанку са Книнџом, чијој сам се храбрости дивио. Замислите ситуацију, кад младића у највећем напону снаге протерују са вечног огњишта, и стотинама хиљада недужних Срба, а он цео свој живот спаковао у најлон кесу са дресом Црвене звезде и мојом фотографијом и креће на пут у непознато. У том тренутку нисам знао како се ја зовем, а камоли мој драги Книнџа, иако ми га је пријатељ лепо представио. И Бог је тада плакао – са сетом у гласу каже Дуле Савић и после краће паузе, како би се ослободио емоција, наставља: - Покушао сам преко неких пријатеља да му сазнам име, али нисам успео, јер то је давно било. Мислио сам да то имам записано у архиви, али на летимичан преглед нисам успео да пронађем. С, обзиром да су савремена средства комуникације моћна, надам се да ће Книнџа прочитати овај текст, јер ништа није случајно, као и наш растанак, и да ће се јавити. Овако могу да му пожелим сваку срећу и позивам га у госте кад дође у Бреоград - закључио је Дуле Савић уз уздах: -Све могу да нам узму, али душу никад! Извор: Правда/Слободан Милошевић