Правда

- Родом сам из Горњег Милановца, али сам дуго живео у Београду. Иако сам зарађивао довољно и као разносач пица, решио сам да урадим нешто више. У октобру прошле године постао сам сувласник ресторана, док другу половину држи човек који је такође дошао из Србије, али давне 1985. године. Многи се чуде како могу да живим овде, али ја сам задовољан, каже Александар који сада живи у граду у којем зима траје невероватних девет месеци годишње. Александар, који је стекао право на боравак као инвеститор, глобално познатој телевизији “Дискавери” запао је за око током снимања документараца о овом граду. Не због пице, не због ресторана и порекла - већ због аутомобила. Овде два пута годишње падне снег, али је толико хладно да се он одржава све време. Из тог разлога овде се возе велики аутомобили, теренци, који се ретко могу видети у Европи. Тврдио сам да је овде могуће возити и мали аутомобил, али сви су били скептични. Зато сам га и купио на своју одговорност. Показало се да сам ипак био у праву и “хјундаи аксент” је одолео овом “изазову”, прича Александар који једини у граду има аутомобил са мењачем. Место у којем живи је једно од најсевернијих насељених градова на свету, али је познат и по богатству. Тамо углавном живе Ескими, а ово подручје богато је нафтом. Како он тврди, брзо се навикао на “услове” у овом граду, али ипак признаје да му недостаје вожња мотором, што је тамо готово немогуће. - Овде имамо више сунца него у Србији, пошто имамо шест месеци тоталног дана. Они који познају географију знају да је Аљаска површином већа од Европе, али ипак, овде живи око 600.000 становника. Кад сам дошао први пут, није ми се свидело, али кад сам схватио да није тренутак да градим каријеру у Србији, вратио сам се и не кајем се, прича Александар коме је остао још само један испит да заврши мастер студије. - Млад сам, али овде то не значи пуно. Нико вас неће дискриминисати због година, језика или земље из које долазите. Волео бих да проширимо посао. Искрено, повратак у земљу је увек опција јер ми, пре свега, недостаје моја породица, али све у своје време, прича Александар. Извор: 24сата.рс