Гост ФЕСТ-а Патрис Леконт стигао у Београд
БЕОГРАД - Гост ФЕСТ-а Патрис Леконтстигао је данас у Београд. Он је истакнута фигура француског филма, активан је од средине седамдесетих, а до сада је режирао преко тридесет остварења. Док је студирао на филмској школи, бавио се и стрипом за француски стрип магазин Пилоте. Иако је свој први филм снимио 1976, био је релативно непознат ван родне Француске, све до 1989. када је његов филм Monsieur Hireуврштен у програм канског фестивала и привукао пажњу светске публике. Његови филмови варирали су по темама, неки су остварили интернационални успех, док су други остајали у границама Француске, али Леконт је успео да се истакне као једна од водећих фигура артхаус филма. Од почетка двехиљадитих његов утицај почео је да се шири у Америци, и често је издвајан као аутор са највећим утицајем на амерички артхаус филм. Његови филмови приказани су на свим значајним фестивалима и био је номинован за бројне награде, између осталог Златну палму, Златног медведа, БАФТА, Златног лава и друге. У пратећем програму у кинотеци биће приказани неки од његових најбољих филмова, попут Дворске сплетке , Девојка на мосту, Удовица из Сен ПјераиИнтимни странци.Леконт је данас стигао у Београд. Сутра су на ФЕСТ-у следећи филмови: Све је изгубљено Сценариста и редитељ Џефри Чендор (Јеффреy Цхандор) свој дебитантски филм Маргин Цалл приказао је на Санденс феситвалу где је упознао оснивача фестивала Роберта Редфорда. Тако је дошло до сарадње на Чендоровом следећем филму Алл ис лост у коме је једину улогу поверио баш Редфорду. Ово је први филм у историји који има само једног глумца и једног сценаристу/редитеља, али зато чак седамнаест продуцената. Филм има само 32 странице сценарија, будући да има једва пар реплика, али то га не чини ништа мање узбудљивим. Прича је смештена на море, на преживљавање Редфордовог лика изгубљеног у индијском океану без могућности да неког контактира. Филм је приказан у Кану где је након пројекције Редфорд дочекан стојећим овацијама публике, а за своју улогу био је номинован за бројне награде, између осталог и Златни глобус. Музика је такође покупила похвале и номинације за Оскара, Златни глобус, БАФТА и др. 3. ИИИ 16,30 СЦ Стаљинград Најпопуларнији руски филм у протеклој години, као и филм са рекордном зарадом у руским биоскопима од преко 60 милиона долара долази на ФЕСТ. Стаљинград је такође први филм ван Америке који је снимљен у ИМАX 3Д технологији. Овај историјски спектакл базиран је на Бици за Стаљинград, која се сматра најкрвавијим окршајем у историји ратовања. Ипак, упркос експлозивној позадини и фасцинантним акционим сценама, у фокусу је такође и љубавна прича између војника и две жене које су се задесиле у срцу сукоба. Стаљинград није рађен по књижевном предлошку, већ је сценариста Илyа Тилкин проучавао музејске архиве и дневнике учесника у бици на којима је засновао свој сценарио. Редитељ је Фјодор Бондарчук (Федор Бондарцхук), син чувеног Сергеја Бондарчука (Сергеy Бондарцхук), глумца и редитеља домаћој публици познатог по улогама у партизанским филмовима Битка на Неретви и Врхови Зеленгоре, као и сценарију за Сутјеску. Фјодор је пошао очевим стопама, будући да је Сергејев највећи успех епски Рат и мир за који је освојио Оскара. Ово је Фјодоров четврти играни филм, а пре тога је изградио каријеру као глумац и продуцент. 3. ИИИ 19,00 СЦ Небраска Александер Пејн (Алеxандре Паyне) један је од најистакнутијих савремених редитеља. За своје филмове О Шмиту (Абоут Сцхмидт), Странпутица (Сидеwаyс) и Потомци (Тхе Десцендантс) освојио је бројне похвале и награде, између осталог четири номинације и два освојена Оскара. За Небраску је номинован у категоријама најбољи филм и редитељ, а осим тога филм је номинован у још 4 категорије- најбољи глумац, глумица, сценарио и камера. Филм је визуелно упечатљив, снимљен је у црно-белој техници јер је редитељ желео да постигне иконички, архетипски изглед, а директор фотографије изјавио је да је желео да искористи поетску моћ црне и беле у комбинацији са интригантним пределима Небраске. Ово је прича о зближавању оца и сина и путу у срце Небраске и сећања једног старца на своју младост проведену у тој држави. Филм је премијерно приказан на канском фестивалу, а од тада живи успешан фестивалски и биоскопски живот као миљеник критичара и наградних кругова са 5 номинација за Златни глобус, 6 за награду Независни дух и 3 за Сателит награду. ИЗВОР: Правда
Бонус видео
Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.
портала "Правда" као и ТВ продукцију.
Донације можете уплатити путем следећих линкова:
ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.
Колумне
Слободан Рељић: Како се добија рат против друштвених мрежа
Истраживања показују да малолетници који проводе више од три сата дневно на друштвеним мре...
СИРИЈА ПОСЛЕ АСАДА: Нова нада или ирачки и либијски сценарио!?
Зашто нови шеф Сирије Мухамед ал-Голани и његов тим игноришу израелску агресију?
Вероватно само лењи себи нису поставили питање: зашто нови шеф Сирије Мухамед ал-Голани и ...
Слободан Антонић: Да нас ситно не самељу
Блокадери, онда и данас, у персоналном смислу нису исти, али у структуралном јесу. Већина ...