Правда

Материјал за ову књигу, у којој су записи многих аутора, уредила је маг. Гордана Илић Марковић, виша лекторка на Институту за славистику Универзитета у Бечу. Сви изабрани аутори, чији су радови у књизи, били су директно повезани са Србијом у Првом Светском рату. - У књизи су сакупљени литерарни текстови, политички документи и приватне забелешке. Књига нема ниједан мој коментар, већ садржи грађу на бази које ће се напокон немачко говорно подручје упознати са Првим Светском ратом у Србији - Илић Марковићева за Курир. Велика већина текстова у књизи први пут се објављује на немачком језику. Илић Марковићева притом наглашава да су текстове објављене у „Великом рату“ писали само они који су учествовали у овом рату, било као ратници, било да су боравили у окупираној Србији, било да су били у заробљеничким логорима или у егзиилу, у који су отишли након изузетно напорног тромесечног марша преко Албаније, до острва Крфа па онда даље. - Књига садржи само записе људи који су у то време живели и доживели Србију, никакво касније препричавање недоживљених догађаја нема - каже Илић Марковић. Катастрофа Првог Светског рата је најпре и највећој мери захватила је Србију. „Велики рат - Дер Гроссе Криег“ отвара читаоцима немачког говорног подручја потпуно нов поглед на ову катастрофу. Реч добија српска страна. Људи у Београду, Шапцу, Крагујевцу, у разним местима Шумадије, јужне Србије и сведочења о томе како су доживели битке, како су о њима извештавали сведоци који сами нису били у оружаним снагама. Књига такође подсећа на несумњиве злочине аустро угарских окупатора у Мачви и другим деловима Србије, лоше животне услове и изложеност српских војника и официра терору у логорима. - Логор Маутхаузен (Маутхаусен) на западу Доње Аустрије, није био злогласан само у Другом светском рату, мучилиште и стратиште најгоре врсте. Наиме, и у Првом Светском рату су ту патили српски заробљеници. Посебан парадокс је био да су у аустро-угарском заробљеништву односно интернацији били многи Срби, бечки ђаци, попут познатог српског архитекте Јована Илкића или светски славног научника Милутина Миланковића - подсећа Илић Марковићева. Читаоци на немачком сада пред собом имају записе о Првом Светском рату познатих српских писаца, као што су Бранислав Нушић, Милош Црњански, Бора Станковић, Станислав Винавер, Момчило Настасијевић, Исидора Секулић, Растко Петровић. Ту су и текстови славног репортажног публицисте с аустријске стране, Егона Ервина Киша, затим бечког жестоког есејисте Карла Крауса, па Арчибалда Рајса бечког публицисте Александра Роде Роде и многих других. У „Великом рату“ у Србији је боравио и Џон Рид (Јохн Реед), који се касније пролавио својим описом Октобарске револуције у Русији. Ту су и писма која је тајно преписао цензор за пошту на српском језику у Бечу током Првог Светског рата, извесни др Пандуровић. Иако има име прикладно за ову функцију, Пандуровић није хтео да сва цензуром задржана писма буду уништена, већ је сачувао најинтрересантнија. Извор: Курир