Правда

 -Повећање броjа епидемиjа изазваних том бактериjом први пут jе приjављено 2003. у СAД и Kанади. Њено присуство jе од 2005. регистровано у чак 16 земаља Eвропе, а у девет и пораст броjа епидемиjа у болницама, рекла jе Танјугу др Mитра Дракуловић, епидемиолог у Институту за jавно здравље Србиjе "Др Mилан Jовановић Батут". Према расположивим подацима Института, у Србиjи jе прошле године приjављено 247 епидемиjа заразних болести, при чему jе готово свака пета била болничка, а њихов наjчешћи изазивач бактериjа клостридиjум дифициле (Цлостридиум диффициле). У здравственим установама и установама социjалне заштите коjе обављаjу и здравствену делатност у току 2013. jе регистровано jе 50 болничких епидемиjа, са 584 оболеле особе и 21 смртним исходом. Oд тога у 21 епидемиjи узрочник jе била бактериjа клостридиjум дифициле, са 161 оболелом особом и 15 умрлих (стопа смртности од 9,3 одсто), што jе пораст у односу на претходну годину.  - Mоже се претпоставити да jе од 2012. и у Србиjи почео да циркулише вирулентни соj бактериjе клостридиjум дифициле, у болничкоj средини, рекла jе др Дракуловић. Oна jе додала да jе у болничким епидемиjама изазваним овом бактериjом чак 84,5 одсто оболелих припадало групи стариjих од 60 година, док jе инфекциjа била наjређа међу пациjентима старости од 20 до 29 година, коjи су чинили 0,6 одсто заражених. Истичући да се ризик од поjаве инфекциjе увећава за два одсто са сваком годином старости, др Дракуловић jе обjаснила да се "способност организма домаћина да на одговараjући начин одговори на инфекциjу клостридиjум дифициле смањуjе као последица старењем изазваних промена имунолошког система и функционалног стања организма". Kод стариjих од 60 година су често присутне и друге болести, а додатни разлози што се епидемиjе наjлакше шире у тоj популациjи су и некритична употреба антибиотика и боравци у болницама. Подаци су показали да jе свака трећа (33,3 одсто) епидемиjа узрокована бактериjом клостридиjум приjављена са ортопедских одељења, што се обjашњава некритичном употребом антибиотика и хоспитализациjом као факторима ризика, навела jе др Дракуловић.  - Искуства из две европске земље указуjу да примена ригорозних мера превенциjе и контроле и критична примена антибиотика доводе до смањења учесталости тих инфекциjа у болничкоj средини, изjавила jе она и подсетила да су иста правила прописана и нашим Упутством, коjе jе ступило на снагу у jуну 2013. Говорећи о наредним задацима епидемиолога, др Дракуловић jе рекла да jе краjем новембра ступио на снагу нови Правилник за спречавање, рано откривање и сузбиjање болничких инфекциjа коjим се дефинише нови начин надзора над болничким инфекциjама. Jедна од новина у правилнику jе да свака здравствена установа има обавезу да, поред постоjећих комисиjа за заштиту од болничких инфекциjа, формира тим коjи ће чинити епидемиолог и посебно обучена сестра или техничар, у складу са препорукама Eвропског центра за контролу болести, као и са праксом у већини земаља у свету. Извор: Танјуг