Агресивни просјаци харају градским превозом
Нема дана а да на потезу од душановачке поште до Специјалног суда у Устаничкој, у аутобусе 30 и 31 не уђе исти просјак, кога су већ врло добро упознали готово сви шофери који возе на овим линијама, али и путници. - Реч је о младићу, старости око 30 година, за којег се прича да је наркоман - каже један од путника. - Дечко је болестан, има видне отворене ране по телу, пре свега на ногама. Кажу, има сиду. Но, то га не спречава да, по цео дан, улази у аутобусе и проси. Но, то не би било толико страшно с обзиром на то да смо се на просјаке на београдским улицама већ навикли, да младић није дрзак према путницима који му не дају новац и да не смрди толико. Не могу вам описати колико је непријатно када он уђе у превоз. Маса путника, како би га избегла, одмах напушта аутобус. У неколико наврата возачи на линијама 31 и 30 покушали су просјаку да објасне да не може такав да улази у возило, проси и буде дрзак. Неки путници су чак, током вожње, помоћ затражили од полиције. Али, нико и даље не реагује... У београдској полицији, међутим, кажу да се свакодневно боре са просјачењем и просјацима на улици. Конкретно, поднета су чак 662 захтева за покретање прекршајног поступка у 2013. години против особа које просјаче у Београду. Полиција дневно поднесе по две-три прекршајне пријаве против особа које просјаче. Иначе, број пријава у 2013. години већи је за скоро 200 него у 2012. године, због појачаног рада полиције на терену. Просјака, без обзира на све ово, ипак има све више у граду и све су безобзирнији. Један од примера је и просјакиња, млада Ромкиња, која свакодневно тражи новац у строгом центру града. Са бебом у наручју, тражи од грађана новац "за хлеб" и "беби за млеко". Већина Београђана "падне" на њене жалопојке и упорност, али има и оних који само - прођу. - У таквим ситуацијама, Ромкиња уме да буде опасна - каже продавац бижутерије који има тезгу у Безистану и који се свакодневно сусреће са овом просјакињом. - Веома је упорна, не одустаје све док не добије новац. А, ако се којим случајем догоди да неко неће да јој да паре, у стању је да удари, пљуне, псује, вређа и виче на људе... Страшно! И у полицији кажу да је највећи број просјака у центру града, као и да су многи породично у овом послу. - Не постоје организоване криминалне групе које људе приморавају да просјаче, већ је реч о породицама које се саме организују - наводе у полицији. - Породично се организују да просе, тако што пунолетни чланови породица просе сами или организују своју децу да просе, било самостално или у пратњи родитеља. Неке од породица само од тога живе, али то више није тако уносан посао као некада, јер људи немају новца ни за себе, а камоли да дају просјацима. Данас просјаци могу да зараде од неколико стотина динара до хиљаду или две. Према подацима полиције, најстарија жена приведена због просјачења имала је 82 године. Али, све више је малолетне деце на улицама, које родитељи, под изговором да не могу да их оставе код куће, воде у просјачење. Чак и бебе од неколико месеци, као што је случај са младом Ромкињом. Према незваничним подацима којима располажу надлежни, у Београду је током прошле године било чак око 2.000 малолетних просјака! - Веома је тешко открити да ли децу или људе који просе, породица приморава на то, јер то нико не жели да призна, а деца не желе да окриве родитеље. Најчешће, родитељи, стричеви или ујаци, децу одводе на одређена места, пре свега на фреквентне локације где пролази много људи, попут тржних центара, раскрсница, верских објеката, аутобуских и железничких станица. По правилу, деца на улицу не иду без неког старијег који све надгледа и прати са стране. Неке породице просјачење схватају као посао и тиме се баве деценијама. Преносе га с колена на колено, а неке заиста то раде да би преживеле. Београдска полиција нема званичну статистику о броју људи који просе у Београду, јер се то из дана у дан мења.Примећено је да у време великих манифестација, али и с доласком лепог времена, њихов број знатно порасте, јер просјаци из унутрашњости организовано долазе у главни град. И, без обзира на не тако малу новчану казну с једне и велику могућност "лежања" у затвору с друге стране, Београд је постао својеврсни центар у који просјаци радо долазе у потрази за бољом зарадом. КАЗНА ДО 20.000 ДИНАРА ИЛИ ЗАТВОР Када полицајци из Одељења за јавни ред и мир затекну некога у просјачењу, поступак је следећи: након легитисања, одводе га у службене просторије на званични разговор. После састављања и потписивања изјаве, предају га судији за прекршаје. Казна за кршење члана 12 Закона о јавном реду и миру је до 20.000 или казна затвора до 30 дана. ЛАЖНИ СИРОМАСИ И МОНАСИ Осим људи "без руку и ногу" и мајки с "болесном" децом, који траже новац на улицама свакодневно, последњих година се у Београду појављују и нове врсте просјака "с радним временом", попут лажних сиромаха или чак монаха. Међу њима има доста оних који фингирају инвалидитет, тако што скривају неки екстремитет или глуме неку болест, носе лажне ортопедске протезе, представљају се као глувонеме особе и носе картоне или летке на којима пише да им је потребна помоћ. Све то траје за време њиховог "радног времена", после којег, како кажу у полицији, изгледају сасвим нормално, а неки чак и финансијски врло потковано. Извор: Новости
Бонус видео
Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.
портала "Правда" као и ТВ продукцију.
Донације можете уплатити путем следећих линкова:
ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.
Колумне
Слободан Рељић: Како се добија рат против друштвених мрежа
Истраживања показују да малолетници који проводе више од три сата дневно на друштвеним мре...
СИРИЈА ПОСЛЕ АСАДА: Нова нада или ирачки и либијски сценарио!?
Зашто нови шеф Сирије Мухамед ал-Голани и његов тим игноришу израелску агресију?
Вероватно само лењи себи нису поставили питање: зашто нови шеф Сирије Мухамед ал-Голани и ...
Слободан Антонић: Да нас ситно не самељу
Блокадери, онда и данас, у персоналном смислу нису исти, али у структуралном јесу. Већина ...