Правда

- Светска банка је у јуну прошле године поручила да Србија није у непосредној опасности од банкрота у наредних шест месеци до годину дана. Прошло је девет месеци, али додатно време купили смо ребалансом буџета. За реформе сада поново имамо шест или највише девет месеци - рекао је Верхеијен у разговору за “Политику”. Верхеијен је упозорио да, ако се реформе не спроведу у том периоду, нико више неће веровати да ће их уопште бити.   - Врло је опасно ако нестане политички кредибилитет. У случају да влада договори програм с нама, и ММФ-ом и онда га не спроведе за највише девет месеци, ја више не могу да браним земљу пред директорима Светске банке - рекао је он.   Верхеијен је рекао и да су за реформу пензионог система потребне дубље анализе које још нису завршене, а да је Светска банка саветовала владу да плате у јавном сектору не смањује свима, него да уклони злоупотребе. - Основице тих плата, којих сада има осам, требало би изједначити тако да они који раде исти посао имају исту плату - каже Верхеијен.   Верхеијен је рекао и да субвенција за предузећа у реструктурирању нема у буџету за ову годину, али да та предузећа и даље коштају државу, јер радницима не уплаћују доприносе и порезе, па се то издваја из буџета. Он, међутим, каже и да је за отпремнине у буџету предвиђено довољно пара и за случај да сва та предузећа банкротирају, због цега је важно да се ситуација реши што брже, како средства не би била употребљена за нешто друго. Верхеијен сматра и да је неминовно да 70 до 80 одсто ових предузећа банкротира. - Није то крај света, јер многа од њих ‘седе’ на вредним зградама и земљи, које се могу касније употребити. Али, да би се та имовина користила ефикасно, морају се измирити обавезе према радницима и кредиторима, тако да нови власник има чисту ситуацију. Улога транзиционог фонда буџета јесте да реши та дуговања - каже Врхеијен. Он је рекао и да не зна одакле нагађања да ће 100.000 људи из јавног сектора морати да оде, јер је у 153 предузећа у процесу приватизације запослено 30.000 људи и да не очекује да ће сви они остати без посла. Верхеијен каже и да је уз решавање проблема државних предузећа, нужан и нови закон о планирању и изградњи, који би поједноставио процедуру за добијање грађевинских дозвола, јер без тога инвеститори неће моћи да отварају нова радна места. Шеф канцеларије Светске банке каже и да запошљавање на неодређено време не подстиче то што према радном законодавству Србије послодавац који отпусти радника мора да му плати отпремнину за цео радни век, а не само за време које је провео код њега, као и то што, без обзира колико сати ради, послодавац мора да плати раднику фиксан износ доприноса. - Није цео Закон о раду лош. Намети на рад морају се променити. Проблем је у томе што је тренутно врло тешко смањити пореско оптерећење послодавца на радну снагу, јер су буџету онда потребна алтернативна средства финансирања - рекао је Верхеијен, додајући да је једна од опција порез на имовину, који више погађа оне с вреднијом имовином, док порез на рад сад више погађа оне који имају ниже плате.   Верхеијен је рекао и да је Србија једина земља која је током кризе повећала број запослених у јавном сектору, оценивши да је “срце државне управе превелико”, мислећи на здравство, образовање и социјалну заштиту.   - Начин на који се плате расподељују у том сектору у Србији није ни транспарентан ни ефикасан. Људи за исти посао добијају различите плате, а резултати Србије у образовању, здравству и ефикасности јавних инвестиција далеко су иза земаља које на то троше знатно мање - закључио је Тони Верхеијен за “Политику”. Извор: Политика