Правда

Ауторка овог ратног аутобиографског романа је мобилисана 1999.г. у време НАТО бомбрадовања и као новинарка, заједно са стотинак својих колега из РТС-а, два месеца провела на Космају. Образложење службеника зашто су баш њу мобилисали било је: „има један слободан кревет у женској соби“. Одмах на почетку бомбардовања РТС је оформио две мобилне јединице, на Златибору и Космају, чија је функција требало да буде преузимање програмских активности у случају бомбардовања зграде телевизије. Космајска група је била смештена у хотелу у коме су ови „незвани гости“ врло ретко ноћивали, јер се налазио тик уз репетиторе, легитимне мете НАТО авијације. Бомбе су падале на 150 метара од њих а они су се крили у шуми, обијали кафане у којима су проводили ноћи, крали паштете, играли фоте и проналазили „петоколонаше“ по Космају вољне да продају флашу ракије. Ратне обавезе су редовно извршавали, сваки дан су правили програм који никада није емитован, па ни 23. априла, када је зграда телевизије бомбардована. Од њих су бежали космајски сељаци сматрајући да доносе невољу, а они су бежали од команданта у оближњу кафану, која је пак отворена „због потреба рата“, како су образложили газдарици… У време ваздушне опасности скакали су у празан базен изнад којег су прелетале бомбе, које ће један од колега и снимити... Часопис „Време“, током 2001. г. у три наставка ексклузивно је објавио изводе из рукописа, што је ауторки био мотив да објави књигу. Ово издање „Адмирал Букс“ објављује поводом петнаест година од НАТО бомбардовања Савезне републике Југославије, да се злочин не заборави. Драмски програм Радио Београда, поводом петнаестогодишњице бомбардовања снимио је радио драму по овој књизи. Извор: Правда