У Батајници, у улици Дмитрија Лазаревића Раше број 8 фасада поред прозора купатила није поправљена до данас. 17. априла 1999. године трогодишња Милица Ракић седела је на ноши. Обично она је молила маму да буде поред ње, али тог пута је решила да буде самостална. Мама је изашла и за неколико тренутака гелери НАТО бомбе су улетели у купатило. Немогуће је поверовати колико је гелера погодило њу, колико је крви изгубила, сећају се родитељи. Медицина је била немоћна.
И сада, петнаест година касније, Миличин отац Жарко Ракић тешко говори о тим догађајима. Ипак, он је пристао да одговори на неколико питања Гласа Русије.
- Осећам исто, што и раније. Једноставно не могу да заборавим никако. То је моја бол, са тим и лежем и устајем, верујте ми. И убеђен сам да је све што урађено тежак криминал са њихове стране. Не могу то да објасним, како се ја осећам на годишњицу бомбардовања. То су посебна осећања. Криво ми је за све што се дешава и што се десило. Једноставно, човек не може да буде човек. Све који су учествовали у томе... никога од њих не волим. Све их не волим, ето... Ако има икаквог морала или ичега сличног у ономе што су они радили, требало је макар да упуте извињење. Није људски, не може бити људски никако... - рекао је Жарко Ракић за Глас Русије.
Својевремено је постојала иницијатива за канонизацију Милице као мученице коју је убио НАТО. Да ли постоје неки резултати?
У манастиру Тврдош постоји икона на којој је приказана Милица и ми смо добили једну икону у дрвету урађену, исто као у манастиру. А за друге ствари, за проглашење и слично, то је једно време била нека еуфорија а онда је све то стало. Нико ништа не прича о томе. А право да вам кажем, ево већ три-четири године, ми на 24. март не примамо новинаре, зато што поједини то користе за своју промоцију или да би поједини добили неки поен или глас на изборима.
Да ли је могла да се избегне НАТО агресија, шта ви мислите?
Не знам да ли смо могли да избегнемо, али десило се… Било је и наших политичара коју су призивали све то и зато ја нерадо причам о свему томе, али добро, кад сте из Русије и када хоћете да чујете о томе, ја вам све искрено кажем.
А да је пре 15 година у Москви било друго руководство?
Прво на Косово су дошли ваши људи. Ко је погрешио тада, ја сад немам право да причам о томе. Ипак, мислим да, да је на челу Русије био овај састав, да бомбардовања не би било. Одушевљен сам вашим председником, то је за мене сада најјачи лик на овај земаљској кугљи.
Да ли Србија треба једном да ступи у НАТО?
Не би требало Србија да уђе у НАТО и не требало да се игра са њима.
На шта бисте ви као човек који је прошао кроз све то могли да позовете Русе и Србе?
Русима бих поручио да не дају своје, мојима бих поручио да не забораве оно шта је било и да памте добро ко и шта је радио.
Извор: Глас Русије
