Правда

- Билатерална питања нећемо користити као услов за будуће чланице које преговарају са ЕУ. Хрватска је 2011. године донела декларацију о промоцији ЕУ у југоисточној Европи. У њој је јасно речено да подржавамо ширење ЕУ у региону да ћемо пружити подршку свим државама које аплицирају за чланство - рекао је Маркотић. Према његовим речима, због чињенице да је Хрватска била суочена са блокадом Словеније због спора око границе у Пиранском заливу у току преговора са ЕУ, Загреб не жели да се тако понаша према другим кандидатима. - Имамо заједничку комисију која се бави питањем одређивања границе на Дунаву. Уверен сам да ће стручњаци ангаžжовани у комисији сигурно пронаћи заједничко решење. Оно, такође, може да буде компромис између два постојећа предлога или да, што верујем да се ипак неће догодити, на крају буде решено међународном арбитражом”, навео је Маркотић. Комисију, иначе, чине међународно правни стручњаци и за сада су полазне поставке различите, јер Хрватска је за то да се утврди према катастарским границама, а Србија да се граница повуче средином Дунава. Када је реч о међусобним тужбама за геноцид и процесу који се води пред Међународним судом правде у Хагу, хрватски амбасадор верује да тај спор "неће битно утицати на свеукупне односе". - Недавно је у Београду боравила потпредседница владе и шефица дипломатије Весна Пусић која се састала са потпредседником српске владе Александром Вучићем, а њихов закључак је да се прошлост препусти суду, али да она ни на који начин не угрожава садашње и будуће односе - објаснио је Маркотић. Задатак политичких структура у обе земље је да створе услове за развој односа, сматра хрватски дипломата, истичући да су у трговинској сарадњи Хрватска и Србија, упркос светској рецесији, једна другој и даље међу 10 првих партнера. - Економије Хрватске и Србије суочене су са веома тешким раздобљем. Наша међусобна трговинска размена имала је врхунац 2008. године и од тада је у сталном паду. Прошле године смо дошли на ниво 560 милиона евра робне размене, а 2008. смо имали око 800 милиона - указао је Маркотић. Према његовим речима видљиве разлике у Хрватској од када је прошле године приступила ЕУ заправо нема, али је цео систем реформи економије и друштва изведен током шест година преговора о чланству, када је су усвајани прописи ЕУ. - Као чланица ЕУ имамо велика средства на располагању за различите пројекте. До 2020. године Хрватска треба да добије девет милијарди евра за пројекте на пољима економије и друштвеног живота, а до нас је да ли ћемо успети да потрошимо сувисло та средства - рекао је Маркотић. Говорећи о положају Срба у Хрватској и Хрвата у Србији, Маркотић оцењује да је генерално добар, али да истовремено има отворених питања, као што су заступљеност обе мањине у извршној, судској и локалној власти, проблем школовања на свом језику и директне заступљености у раду парламента. Коментаришући ломљење табли са натписима на ћирилци у Вуковару, Маркотић истиче да је неопходно да се процесуирају они који то раде и наглашава да влада тако нешто не подржава. - Ако примећујете, у односу на оно што се догађало пре неколико месеци све се ређе дешава да се разбијају табле. Кључно је да је Вуковар град у којем је економска криза огромна, незапосленост је виша од 50 одсто и оног дана када се постигне економско благостање, уверавам вас да ће и број инцидената бити мањи - сматра Маркотић. Србија и Хрватска ускоро би могле да буду повезане и гасоводом Јужни ток, будући да је Загреб 2011. потписао уговор за крак гасовода дужине 100 километара који ће водити из Србије. Како је подсетио Маркотић, Хрватска је део и пројекта Трансјадранског гасовода јер је важно осигурати диверзификацију снабдевања енергентима. Извор: Танјуг