Правда

Званични Букурешт се у потпуности придружио оценама Запада да је Русија, анексирањем Крима, извршила агресију, да је ступила на погрешан и опасан пут и да је треба „зауставити на време”. Медији замерају влади, па и самом председнику Трајану Басескуу, који је познат по свом „одбијању” Москве, да су недовољно активни у украјинској кризи и да треба да се, попут Пољске, нађу у првим редовима оних који ће „обуздати Путина”. Ово тим пре што се Румунија са Украјином има 649 километра како сувоземне границе тако и водене. Од румунског парламента, који, како се вели, испољава непожељну инерцију, тражи се да усвоји „јасан документ” којим се осуђује Русија. Отишло се дотле да су неки од чланова румунске парламентарне групе за пријатељство са Русијом, који су дали уздржане изјаве, оптужени за издају националне ствари. Штампа врви од бучних наслова да „Руси гомилају трупе”, да ће се украјински југ на којем живи русофоно становништво (Одеса) отцепити и спојити са „сецесионистичким Придњестровљем” и да ће, ето, „Руси опет изаћи на наше источне границе”. „Молдавија је у опасности” – пише „Евениментул зилеј”. У читавом овом једносмерном медијском хору најбитније су аргументације које уносе сами политичари, код којих се осећа извесна ескалација ка „тврдим” оценама. На почетку украјинске кризе председник Трајан Басеску је умиривао јавност тврдњом да „Румунија уопште није угрожена”, да „ни у ком случају Румунија не треба да се боји агресије од стране Русије”. „Не постоји никакав директни ризик по нашу безбедност”, казао је он. Али, како су се догађаји све више и брже одвијали, тако су и политиче оцене мењане. Тако да је Басеску узнемирено закључио пре неки дан да се „Владимир Путин неће зауставити на Криму” и да он „са похлепом гледа на ушће Дунава” у Црно море. Басеску је чак затражио да му се Европа извини. Реч је о томе да је он пре неколико година, гурајући ЕУ и НАТО да више поведу рачуна о црноморском региону, то јест да одреше кесу за потребе ове зоне, устврдио да је „Црно море руско језеро”. За то је добио пацке као неко ко се непотребно истрчава. „Сада се види да сам био у праву и да треба да ми се извини”, изјавио је Басеску уз његов типични осмех. Наравно, после овако интониране државничке реторике уследили су свакојаки сценарији о даљим могућим збивањима. За Румунију је најмрачнији онај везан за перспективу „губитка Бесарабије”, то јест за поновни излазак Руса на источну румунску границу. Због тога је премијер Виктор Понта нашао за сходно да хитно посети Кишињев. А министар спољних послова Титус Корлацеану да се позабави тезама о уједињењу Румуније и Молдавије. Под притиском одређених националних емоција, Корлацеану није могао да избегне изјашњавање о једном тако шкакљивом питању и да каже: „За тако нешто је потребна суверена одлука грађана Републике Молдавије.” Испало је скоро све по „кримском рецепту”. Ви затражите уједињење, а ми ћемо после да делујемо. Истина, Корлацеану се дипломатски обезбедио, наглашавајући да тренутно Букурешт даје предност идеји да Кишињев најпре буде примљен у ЕУ, а после ће све уследити „природно”. Иначе, ваља додати да Румуни у овој ситуацији не пропуштају да помену Косово, тврдећи да су били у праву када су званично наглашавали „опасност косовског преседана”. Али, нажалост, на томе се овде и завршава употреба „косовске аргументације”, која очито смета румунским западним савезницима. Извор: Политика (Милан Петровић)