Правда

Како пише "Блумберг", док амерички и европски савезници траже начин да одговоре Путину због преузимања Крима, Америка би продајом резерви нафте могла да спусти светску цену тог енергента за чак 12 долара по барелу. Стручњак за енергетику Филип Верлегер оценио је да би цена за толико пала ако би САД продавале 500.000 барела дневно из својих стратешких резерви. - Такво појефтињење нафте могло би да значи губитак од око 40 милијарди долара за Русију, кад је реч о профиту од продаје нафте и гаса - додао је. Сорош је идеју о продаји стратешких резерви изложио на једној панел дискусији у Берлину, прошле седмице, оцењујући да је најстрожа казна Путину за присаједињење Крима "у рукама Сједињених Држава" - јер Америка може да прода резерве нафте да би спустила цену. Амерички министар за енергетику Ернест Мониц одбацио је тај предлог, али је Сорош - чини се - заинтересовао америчке законодавце, па је сенаторка Мери Лендро, председавајућа конгресног Комитета за енергију и природне изворе, поручила да "Америка може и треба да буде енергетска суперсила". - Последње што Путин и његове присталице желе јесте такмичење са САД у енергетској трци - рекла је сенаторка демократа из Луизијане. Вергелер објашњава за "Блумберг" да је продаја резерви америчке нафте опција коју би САД могле да изведу знатно брже него што би омогућили додатни извоз природног гаса - пошто за то не постоји инфраструктура. - Имамо довољно нафте, ова (резерва) нам не треба, можемо да је продамо данас и тако извршимо економски притисак на Русију - каже он. САД имају 696 милиона барела нафте у стратешким резервама, која је ускладиштена у подземним пећинама у Тексасу и Луизијани. Залиха је формирана 1975. после арапског ембарга, а последње значајније повлачење резерви била је продаја 30 милиона барела 2011, током кризе у Либији. Националним планом предвиђа се да САД у резерви имају довољно нафте да покрију 90 дана без увоза, а тренутна количина би покрила чак 200 дана, показују подаци Међународне агенције за енергетику. Процењује се да би САД, захваљујући све већој домаћој производњи, до 2035. могла да обезбеђују све сопствене потребе за нафтом. На америчким пољима испумпава се 8,19 милиона барела дневно, што је 15 одсто више него лане, а ближи се рекордном нивоу из 1988. године. Увоз течних горива би, по процени америчког министарства енергетике, догодине требало да падне на 25 одсто годишње потрошње, што је последњи пут забележено 1971. године. Према данашњем извештају, барел америчке "лаке" нафте (ВТИ) за испоруку у мају поскупео је на меркантилној берзи у Њујорку 12 центи на 100,38 долара по барелу, док је иста количина северноморске нафте типа "брент" за мајску испоруку на тржишту у Лондону коштала 107,05 долара, односно два цента више него на крају јучерашњег пословања. Извор: Танјуг