Правда

На данашњем заседању представници српског правног тима наставиће да образлажу аргументе и доказе који Хрватску терете за геноцид над Србима посебно у акцији "Олуја". Представници српског правног тима на челу са Сашом Обрадовићем представили су раније противтужбу Србије у којој су детаљно описани масовни злочини и геноцид над Србима који су извршиле званичне Хрватске оружане снаге на челу са државним руководством предвођеним председником Фрањом Туђманом. Главни доказ геноцидне намере и истребљења Срба из Хрватске су транскрипти са састанка Туђмана са војним врхом хрватске на Брионима 1995. године на ком је планирана операција Олуја. Суду су раније достављени транскрипти са тог састанка међу којима је и кључна реченица Фрање Туђмана која доказује жељу за уништењем спрске етничке групације у Хрватској "да Србима треба задати такав ударац да практично нестану". Српска страна је поднела суду и презентовала низ доказа и сведочења да операција "Олуја" испуњава све елементе кривичног дела геноцида, као и да је Хрватска прекршила своје обавезе из Конвенције о спречавању геноцида. Осим описаних злочина у периоду од 1991. до 1995. у Хрватској, противтужба Србије предочила је историјски контекст догађаја осврћући се и на период од 1941-1945. године, ради лакшег разумевања догађаја који су уследили од 1991-1995. године. У документу који је поднет Међународном суду правде су подаци о злочинима почињеним у Госпићу, Сиску, Пакрачкој пољани, Карловцу, Осијеку, Паулином Двору, Медачком џепу, на Масленици и током операција "Бљесак" и "Олуја". Поред утврђивања да ли је почињен геноцид у Хрватској од стране једне или друге државе у спору, једно од питања која ће суд утврђивати на захтев Србије је питање временске надлежности за одлучивање. Наиме, Србија оспорава надлежност суда за одлучивање о догађајима који су се десили од 1991. до 27. априла 1992. године када је формирана СРЈ, а чији је правни сукцесор Србија. Усмена расправа, која је почела 3. марта излагањем хрватског правног тима, биће закључена 1. априла. Ово је завршница спора који је почео још 1999. године подношењем хрватске тужбе Међународном суду правде против Србије. Хрватска, предвођена тадашњим председником Фрањом Туђманом, 2. јула 1999. године покренула је поступак пред МСП против тадашње СРЈ због наводног кршења Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида током оружаних сукоба на територији те републике од 1991. до 1995. године. Србија је одговорила контратужбом која се заснива на истом чињеничном и правном основу на коме је поднета хрватска тужба, односно на Конвенцији о спречавању и кажњавању злочина геноцида. Како ниједна од страна у спору није поднела одштетни захтев према другој држави, суд се тим питањем неће ни бавити. Суд ће утврђивати да ли су Хрватска, односно Србија, као државе прекршиле Конвенцију о спречавању и кажњавању злочина геноцида, односно извршиле геноцид на територији Хрватске у периоду који је обухваћен тужбом и контратужбом од 1991. до 1995. године. Тек уколико пресудом буде утврђено да је постојала одговорност поједине државе за геноцид, могло би да се покрене и питање накнаде штете. Коначна пресуда, на коју не постоји право жалбе, према очекивању стручњака, могла би да буде јавно објављена до краја ове или почетком 2015. године и биће обавезујућа за обе државе. Извор: Танјуг / НСПМ