Правда

Тако се десило да у јавност излазе фантомска "америчка" и "британска" истраживања, па и наводне анализе домаћих агенција, чије су резултате њихови власници први пут видели у медијима. Због тога су резултати сондажа потпуно различити и дијаметрално супротни, а поједине странке „варирају“ у распону од више од десет процената. Светлана Логар, директор истраживања у агенцији "Ипсос - Стратеџик маркетинг", поручује бирачима да потпуно занемаре сва истраживања која су до сада објављена. "Наводни резултати се 'лансирају' потпуно неодговорно и без стручне интерпретације. Јер, не може се просто извући бројка о рејтигну странака из истраживања које има више од стотину питања. Зато су важна објашњења", каже она. Логарова упозорава и да су врло често објављивана и "њихова истраживања", која су у ствари била потпуно измишљена . "То говори о великом хаосу који влада у овој области. Због свих негативних последица, ми увек сугеришемо странкама да не иду у јавност с резултатима које им дајемо, јер тако само стварају конфузију. Ти налази би требало да се обелодане искључиво уз нашу интерпретацију", истиче Логар. Како пишу Новости, у Србији не постоји ни закон који би прописивао која су истраживања релевантна за објављивање, па медији могу непрекидно да „сервирају погаче“ са својим резултатима. Ђорђе Вуковић, из ЦеСИД-а, објашњава за Новости да циљ истраживања није да "погоде" резултат. "Нисмо ми ни баба Ванга, нити имамо кристалну куглу. Искључиви циљ истраживања које радимо странкама јесте да им помогнемо да максимално искористе своје изборне потенцијале", каже он. Вуковић сматра и да партије "гурају" у медије наручена истраживања јер мисле да ће тако утицати на бираче. "Ипак, уверен сам да је утицај тих резултата практично миноран. Ко може да верује наводним америчким истраживањима. Намеће се питање и на ком језику су Американци анкетирали српског сељака", казао је он. Вуковић је обкаснио и да шта би свако истраживање морало да има да би било релевантно: "Мора да се објави период када је рађено, на ком узорку, да ли је телефонски или на терену и која су питања постављена. Мања истраживања се раде на узорку од 600 до 800 испитаника, а најозбиљнија до 1.500. Што већи узорак, то су релевантнији резултати. Грађанима се поставља и више од 100 питања да би се добио квалитетан 'пресек." Извор: Правда