Правда

Спорна подручја протежу се од границе са Мађарском до Бачке Паланке. Највећи камен спотицања су два речна острва - Шаренградскаада и Вуковарска ада. Према хрватском тумачењу, велики делови општине Апатин, готово до самог уласка у град, припадају Хрватској. Србија сматра да би граница требало да се налази на средини Дунава. - Они говоре да полажу право на Шаранганску аду, позивају се на неке грунтовнице, заправо књиге, уписане у време аустроугарске, каже Александар Ђедовац, председник Општине Бачка Паланкa. С друге стране, заменик градоначелника Вуковара Срђан Милаковић, каже да и када би се граница повукла на средини Дунава Ада би припала Хрватској. Српско-хрватски спор око границе на Дунаву у последње време је актуелизован због могућности да Хрватска питање границе постави и као услов током преговора Србије за приступање Европској унији. Шеф тима Србије за преговоре са ЕУ, Тања Мишчевић, подсећа на ново правило, а то је да суседна држава не блокира државу чланицу кандидата. - Као што се Хрватска обавезала да у случају решавања спора са Словенијом да уколико нема договора иде на арбитражу или на међународни суд, то ће бити и наше правило, то ће бити нешто што ће се свакако у нашем случају применити, каже Мишчевићева. Ипак, она се нада да до суда нећемо ни доћи и да ће ово питање бити решено дипломатским путем. Уколико спор дође пред међународну арбитражу, Србији би поред законског разграничења из 1945. године и надлежности над тим подручјем скоро пет деценија, ишао у прилог и принцип разграничења на међународним пловним рекама. Такав принцип примењује се при разграничењу на Дунаву између Мађарске и Словачке и Србије и Румуније. Извор: Вести онлајн