Правда

Већ месецима грађани са стрепњом ишчекују нова пореска решења. Праве се рачунице потенцијалног поскупљења. Локалне самоуправе су дале оквире за могући проценат увећања рачуна. Од до. Проблем је у томе што нико са сигурношћу не зна у којој ће категорији „од до“ и бити. Већину Београђана чека непријатно изненађење. Привремени орган престонице дао је могућност поскупљења до чак 80 одсто. Тако неко ко живи на Дорћолу у стану од 40 квадрата, уместо 7.500 динара, платиће бар 50 одсто више. Најбоље ће проћи власници станова на периферији града јер њихов рачун неће бити већи више од 30 одсто. За становнике центра града важиће другачија рачуница. Снежана П., која живи на Дорћолу у стану од 42 квадрата, већ сада стрепи од добијања новог решења за порез на имовину. - Како сам схватила, највише ће плаћати они који живе у првој екстра зони. Ја још не знам да ли мој стан припада тој категорији. До сада сам плаћала порез 7.500 динара и, уколико упаднем у прву зону, то значи да ћу убудуће плаћати 13.500 динара - каже Снежана. Ни Крагујевчани нису много боље прошли, њих очекују увећани рачуни до 35 одсто. Локалне самоуправе у Новом Саду и Чачку дозволиле су максимално увећање до 20 одсто, Нишу 25, Ужицу 15, а у Суботици до седам одсто. У Новом Саду, где сада уместо четири постоји пет зона, порез за станове у центру биће два и по пута већи него на периферији града. Ниш је сада, уместо на пет, подељен на осам делова града. Општинске власти Сокобање су биле нешто блаже према својим грађанима. Председник општине Димитрије Лукић за „Блиц“ каже да се гледало да висина рачуна на новим решењима за порез на имовину буде слична као пре. У овом граду ће порез на имовину за стан од 70 квадрата бити за око 200 динара виши него прошле године. Основ за порез је искључиво тржишна цена стана, која се одређује на основу најмање три продаје. Уколико их није било, користе се продати из суседног места. - За локалне самоуправе је важно да обезбеде исти ниво прихода од пореза на имовину који је оствариван до сада у збиру пореза и накнаде за грађевинско земљиште. То повећање не би смело да буде веће од 40 одсто - каже за „Блиц“ економиста Милојко Арсић. Извор: Блиц