БРИСЕЛ - Српска делегација на челу са премијером Ивицом Дачићем и вицепремијером Александром Вучићем суочиће се данас у Бриселу са невиђеним притисцима пошто ће из ЕУ тражити да се Београд определи о украјинској кризи, али и о нерешеним питањима о Косову, сазнаје Курир.
- Очекујемо страшне притиске, пре свега када је реч о увођењу санкција Русији, односно да осудимо политику Москве према Украјини и Криму. До сада смо се на све начине трудили да се не изјашњавамо, али изгледа да нећемо више моћи да будемо неутрални. Друго на чему ће инсистирати Кетрин Ештон је питање решавања проблема судства на Косову, што је можда најтежа тачка Бриселског споразума. Биће речи и о формирању Заједнице српских општина на северу КиМ - каже за Курир извор из врха власти. Политички аналитичари сматрају да Београд не сме да се солидарише ни са Русијом, ни са ЕУ, него да треба да води избалансирану политику, на коју, како кажу, има право према Споразуму о стабилизацији и прикључивању. - Битно је да делегација Србије задржи чврст став, који се не изражава арогантно, него одмерено и аргументовано, а наши кључни аргументи су да због питања Косова и Метохије, економске ситуације, односа са Русијом и расположења јавног мњења морамо да задржимо неутралну позицију у односу на сукобе везане за Крим и Украјину - каже политички аналитичар Драгољуб Анђелковић. Анђелковић истиче да Брисел нема право да тражи од делегације Србије „исхитрену и радикалну реакцију према Украјини и Криму“. Наиме, како каже, према ССП имамо обавезу да се постепено прилагођавамо политици ЕУ, а не и да је безрезервно следимо. С друге стране, Анђелковић не спори да од Брисела „можемо да очекујемо претње и друге врсте притисака“ како би се од Србије изнудио став који одговара ЕУ и америчкој администрацији. - Нама у прилог иде да Европска унија о том питању није јединиствена јер Немачка и неке друге земље не желе да се диже тензија поводом Русије. Бриселска администрација јесте ближа америчким него ставовима Берлина, али исто тако не може ништа конкретно да одлучи без Берлина, осим да прети и диже тензију - каже аналитичар. Подсећамо, премијер Ивица Дачић је рекао Србија није члан ЕУ, него да је у процесу придруживања, и додао да „не постоји обавеза да Србија све мора да прихвати, већ да постоји потреба за усаглашавањем те политике“. Извор: Курир
Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.Донације можете уплатити путем следећих линкова:
ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.
Кад руски економиста прочита Николаја Српског: Европско пропадање је давно предсказано 
НЕБОЈША КРСТИЋ НАМ СЕ ВРАТИО: Поводом књиге "У знаку неба и крста" 
Небојша Јеврић: Молер 
Слободан Антонић: Успон и пад српског бајденизма 
АГЕНДА 47: Трампов план за борбу против дубоке државе