Правда

"Под пуном одговорношћу, људском, духовном, кривичном, свестан сам својих речи, тежине коју носе, и последица које ће наступити, али не желим, не могу и нећу више да ћутим, обуздавам свој немир због неправде у којој се мој народ налази… Каже наш народ – ”Ил’ пуковник, или покојник”… За праве ствари у животу треба скупити м*да, одлучно преузети све ризике и бити свестан да акција коју преузмеш – има своје бенефите и консеквенце, позитивне или негативне. Знам да ћу након овог текста бити прогањан или глорификован. Ако треба да сагорим, желим да то буде бљесак супер-нове, а не крес упаљача без плина…. После ове глупаве, нелогичне и оркестриране харанге на једног обичног човека из народа који се ето – усудио да има право на сопствено размишљање, знам да никада више нећу наћи посао било где, ако се одржи садашњи систем вредности у друштву, ставу јавног мњења, и утврђеним материјално-духовним односима. Преостаје ми политички ангажман, мада ме то не радује, јер ми је и политичара (боље речено политиканата) – пун кофер…. Себе бих шутнуо у дупе да могу, али не тренирам јогу, што сам узео учешће у променама 5-ог октобра 2000-те, мислећи да радим најчистији посао, и да се борим против диктатуре. Што се тиче самог Милошевића, жао ми је што га је она пи*да од Ђинђића шутнула у Хаг, јер мислим да смо МИ први требали да га осудимо за оно што је НАМА учинио, свесно и егоистично нас је жртвовао, нарочито Србске Крајине. Онда долазимо у ситуацију да гледамо како скупља поене бранећи Србију у свом казамату, јер курвини европски синови не нападоше њега, него нас. Радован и Ратко су друга прича, они су хероји, и зато призивам све ватре пакла да сачекају продане душе што их испоручише демонима. За Радикале сам почео да радим из ината, јер сам врло брзо видео да је испало ”сјаши Курта да узјаши Мурта”. Желео сам да будем (и увек бићу) квалитетна опозиција лошој власти. И срцем сам се борио, верујући да ће нови политички принцип променити домаћински однос према држави…. Али, за време Жутих, десило се највеће урушавање и анулирање свега што је имало префикс ”Срб”… Малигни карцином невладиних организација и шпијунских мрежа се раширио по Србији, исисавајући и пљачкајући све оно што су генерације наших дедова и очева зидале, подизале и гајиле, уништавајући нам образовање, здравство, војску, све оно што је могло да нам послужи, не за опоравак, него за ОПСТАНАК! Након што су Радикали поражени 2008-ме, био сам сведоком суза Николића и Вучића, и моја приступница носи ситан број чланства СНС-а. Код њих сам долазио кад год сам им требао, и кад год је постојао проблем који треба решити. Поштовали су ме као професионалца, и радио сам као професионалац, за свој рад сам био плаћен, а ја сам у њих имао поверења да ће променити нешто. Али, каже стара народна изрека – да би видео ко је какав, дај му власт у руке. И уместо да Србију очисте од зла, похапсе лопове и отимаче народне имовине из редова ”бизнисмена”, тајкуна, политичара, уместо да стисну зубе и исцеде гној из чира на Србском телу, да низ воду оду шпијуни, НВО, пљачкаши, да се ухвате у коштац са корупцијом како треба и ваља – пооштравањем закона и превасходно његовом применом…. Шта смо добили? Добили смо продужење агоније, калкулантске и политикантске игре, празне приче и неиспуњена обећања, НАТО и ЕУ јуришнике који ће, ако се овако настави – слободно ловити Србе по Србији, као у сафарију….. Поручујем такође, оној багри – са Б92 и из ЛДП-а (ох, знам ко сте, али да вам дам рекламу нећу) – хвала вам што сте у мени подстакли процес катализације, и што сте дирнули у осиње гнездо. Жао ми је што сте то што јесте, искомплексиране, девијантне и декадентне подгузне муве, и жао ми је што ће се сунце над Србијом напокон показати, те ће ваш муљ и смрад изветрити… Иначе, откад знам за себе, борим се. Од малих ногу сам учен да се ослањам на себе, да живим од својих руку, и да помогнем кад год могу сваком ко ми помоћ затражи. Ретко кад је ја тражим, и овај пут вам кажем – не треба ми. Сам носим свој крст, и не желим да будем узроком пропасти било кога ко има слично размишљање као ја. Нисам хушкач, само нећу више било коме и било када да ћутим. Плашим се само Бога, и себе, јер знам шта могу. Сан ми је да на чело Србије дође Човек (попут Величине Владимира Владимировича Путина) који ће ову моју јадну и напаћену домовину чувати и плодити, неговати и бранити као сопствену прћију. Не требају нам стручњаци, они нам оглодаше вала баш ”стручно”, до коске све што се могло оглодати. Треба нам један човек, један, али са моралом, снагом у срцу, челичном вољом да се не пристане на компромис са ђаволима, ко нема репове нечовештва. Србијо, ако Бога знаш, пробуди се. Гангрена те је целу захватила, окрени се Русији, у њој је спас, јер да није било браће, Србије одавно не би било. Гледајте свет својим очима, слушајте својим ушима, мислите својом главом, а у вашој бројности је ваша снага, Срби моји…. Реците не ЗЛУ, јер да би ЗЛО тријумфовало, потребно је да ДОБРО не учини ништа… Ком обојци, ком опанци, шта буде нека буде. Мирне и чисте душе чекам своју Ломачу." Извор: Корени, Прессонлине