Правда

- Код нас додуше могу да се купе и страна вина високог квалитета, али квалитет већег дела који се продаје по багателним ценама је под великим знаком питања - каже Велибор Пешић, председник УО "Српско вино". - Надали смо се да сва вина на нашем тржишту могу да се провере лабораторијски и добију сензорну оцену. Нажалост, државна комисија за оцену квалитета нема право да оцењује квалитет вина која се већ налазе на тржишту, већ само нове етикете које се тек појављују у продавницама. За разлику од страних, домаћа вина су проверена. Упркос томе што велики број домаћих вина може да добије оцену "врхунско вино", мало који виноградар жели да троши време на утврђивање географског порекла, проверу винификације и обележавање сваке флаше. Због тога, већина домаћих вина носи назив "стоно вино". - Добијање "љубичасте маркице" за вино са контролисаним пореклом није скупо, али мало који винар жели да на томе губи време - каже Пешић. - Наше искуство говори да су домаћа вина неупоредиво квалитетнија. Када се купи боца домаћег вина, од тога живи десетак породица, а од боце страног зарађује држава од акциза и власник увозне фирме. Колико се тачно хектара у Србији налази под чокотима - нема поузданих података. Према званичним подацима на скоро 25.000 хектара се гаји винова лоза. То је изузетно мало јер је Србија до 1957. године имала 137.000 хектара винограда. Такође, непознаница је и колико се флаша производи, јер су неке винарије купиле винограде у Македонији и све што флаширају бележи се као наша производња. У дипломатским представништвима Србије и даље се служи виски осим српских вина. - Винарима се обраћају искључиво за Сретење како би за Дан државности послужили домаћа вина и ракија - каже Пешић. - Међутим, винари се љуте што се новац издваја за виски, а не и за српска вина. Ако представљају своју земља, требало да је представљају у свим сегментима. Сваки странац који дође овде жели да проба српско вино. Њему не треба ни француско, италијанско, већ оно што је произведено у Србији. Извор: Новости