Правда

Транскрипт конференције за новинаре руског председника Владимира Владимировича Путина. Владимир Путин (В. П.): Волео бих да наш данашњи сусрет не организујемо као интервју, већ као разговор, тако да вас молим да поставите максимални број питања, ја ћу их забележити, потрудити се да одговорим на што више њих, а после ћемо разговарати детаљно, о ономе што вас интересује највише. Изволите. Новинар Интерфакса: Каква је Ваша оцена онога што се десило у Кијеву, да ли сматрате легитимнима украјинску владу и вршиоца дужности председника који је сада у Кијеву, да ли сте спремни и под којим условима да са њима имате контакте и да ли Ви сматрате да се можемо вратити на споразуме од 21. фебруара о којима се сада тако често говори? Новинар Итартаса: Русија је обећала финансијску помоћ Криму, чули смо да је налог Министарству финансија већ издат. Колико дајемо, из којих извора и када ће та помоћ бити предата? Тамо је ситуација прилично тешка. Новинар Интерфакса: Када, под каквим условима и у коликој мери може бити примењена војна сила у Украјини, колико је то у складу са међународним споразумима Русије и да ли војна вежба која је одржана сада има везе са могућом применом војне силе? Новинар: Да ли постоје опасности од провокација или било какве друге опасности за Русе у Украјини сада и каква је динамика, да ли се одвија набоље или нагоре? Имамо потпуно различите информације. Новинар Ројтерса: Ако донесете одлуку да уведете војску, да ли сте узели у обзир какви су ризици тога, укључујући економске санкције, повреду глобалне безбедности, могућу забрану издавања виза или ширу изолацију Русије, о чему сада говоре западни политичари? Новинар агенције Прајм: Тржиште је одреаговало на одлуку Савета Федерације, курс рубље је нагло пао до историјског минимума. Да ли сте то очекивали, какве то последице може да изазове за привреду, да ли сматрате да треба предузети неке ванредне мере и које, да ли сматрате да је одлука Централне банке о слободном курсу рубље била донета преурањено? Да ли сматрате да ту одлуку треба привремено повући? В.П.: Сада ћу ја да се потрудим да максимално одговорим, и немојте ме прекидати. Прво оцена. Оцена онога што се догодило у Кијеву и у целој Украјини. Оцена може бити само једна. То је противуставни преврат и оружано отимање власти. То нико и не оспорава. Ко то оспорава? Ја имам питање на њега не могу да одговорим ни ја, ни моје колеге, са којима у последње време, као што знате, ја много разговарам телефоном о проблему Украјине. А питање је: Зашто је ово урађено? Обратите пажњу: Председник Јанукович је уз посредништво три министра иностраних послова европских земаља, Пољске, Немачке и Француске уз присуство мог представника, то је био омбудсман за људска права Владимир Петрович Лукин, потписао са представницима опозиције тада, баш тог двадесет првог, тај споразум, по коме је – то желим да подвучем, не да ли је то добро или лоше, желим да истакнем чињеницу – Јанукович практично своју власт већ предао. Он је пристао на све што је захтевала опозиција. Пристао је на превремене парламентарне изборе, на превремене председничке изборе, пристао је на враћање Устава из 2004. године, што је опозиција захтевала. Он је позитивно реаговао и на нашу молбу у молбу западних земаља, а пре свега своје опозиције да не примењује силу. Па он није издао ни једну једину незакониту наредбу за отварање ватре по несрећним демонстрантима. Напротив, дао је налог да се све милицијске снаге повуку из престонице. И та наредба је извршена. Он је отишао на манифестацију у Харков и чим је отишао, одмах су заузели, уместо да ослободе административне зграде које су биле раније заузете, одмах су заузели и његову председничку резиденцију и зграду владе. Уместо да испуне оно што су се договорили. Зашто ја постављам ово питање? Желим да схватим зашто је ово урађено. Он је ионако у суштини преда сву власт. И он није имао шансе, то мислим и то сам му рекао, да буде поново изабран. И све моје колеге са којима сам последњих дана разговарао телефоном се са тиме слажу. Зашто је требало предузимати незаконите антиуставне радње и гурати земљу у хаос у коме се она данас нашла? Још увек Кијевом лутају побуњеници са маскама на лицима и оружјем у рукама. На то питање једноставно нема одговора. Ето, хтели су некога да понизе, да покажу своју снагу, али ја мислим да је то јако глупо и добили су резултат супротан очекиваном. Зато што су тиме у одређеној мери пољуљали исток и југоисток Украјине. Зашто је настала оваква ситуација? Револуционарна ситуација. По мом мишљењу она је стварана од првих дана независности Украјине. Обичан грађанин Украјине, обичан украјински човек патио је и за време Николаја Крвавог, и за време Кравчука, и за време Кучме, и за време Јушченка, и за време Јануковича. Ништа, или скоро ништа набоље није кренуло. Корупција је достигла такве размере да ми овде у Русији не можемо да их замислимо. Богаћење и раслојавање друштва… и код нас таквих проблема има више него довољно и код нас су они горући, а у Украјини је то још горе, још теже, тамо је на куб и на квадрат. Тамо је све ван свих оквира. И народ је наравно желео промене. Али се не могу подржавати незаконите промене. На постсовјетским просторима где су политичке конструкције још увек јако крхке, где су привреде слабе, мора се строго држати Устава. Излаз ван уставних граница је увек кардинална грешка. И разумем људе на Мајдану, мада не поздрављам саму чињеницу смене власти на тај начин. Разумем те људе, без обзира на све, који и сада тамо захтевају не поправљање фасада власти, већ захтевају кардиналне промене. Зашто? Зато што су навикли да једне лопове смењују други лопови. Људи у регионима чак не учествују у формирању регионалних власти. Ми смо имали период када смо регионалне лидере бирали тако што их је председник предлагао, а локални савети су то бар прихватали, а у Украјини их само поставе. Ми смо сада прешли на изборе, и од тога нема ни трага. И почели су да за губернаторе источних региона постављају олигархе милијардере. Наравно да људи то не прихватају. Наравно да сматрају да су се као резултат непоштене приватизације, као што и код нас то многи сматрају, људи обогатили, па су још дошли и на власт. У Дњепропетровску су за губернатора довели господина Каламојског. Он је изузетан пример. Он је чак нашег олигарха Абрамовича одувао. Пре две или три године, како у нашим круговима образоване интелигенције кажу, префолирао га је. Склопили су неки уговор, Абрамович му је пребацио неколико милијарди долара, а он није реализовао уговор и ставио је парице у џеп. И питао сам Абрамовича – Па зашто сте то урадили? А он ми каже: – Ни на памет ми није пало да је тако нешто могуће. Не знам како се то завршило, да ли су реализовали уговор или је он добио свој новац, али то се пре две–три године догодило. То је реална ситуација. И таквог преваранта постављају за губернатора у Дњепропетровску. Наравно да су људи незадовољни. И даље ће бити незадовољни ако ови који себе називају легалним властима наставе овако да раде. И оно што је најважније: људи морају да имају право да одреде своју судбину. Своју, својих породица, својих региона, и подвлачим равноправно. Где год да живи, у ком год региону, човек мора да равноправно учествује у одређивању судбине своје земље. В.П.: Да ли је садашња власт легитимна? Парламент делимично јесте. Сви остали нису. А тим пре није вршилац дужности председника. Правно, постоји само један председник. Јасно је да он нема никакву власт. То сам већ говорио и желим да поновим. Чисто правно. И председник је Јанукович. Према законима Украјине постоје три начина на која председник може да изгуби власт: смрт, његова лична оставка и импичмент. Процедура импичмента је одређена уставом. У њој морају да учествују уставни суд, врховни суд, Рада, то је дуга процедура и она није била спроведена. Са правног аспекта то је неспорна чињеница. Можда су баш зато ове самозване власти и растерале уставни суд, како се уопште не би усаглашавали са законодавним нормама ни Украјине ни Европе. И не само да су растерали уставни суд противправно, него су, обратите пажњу на ову реч, дали налог, налог јавном тужилаштву да подигне оптужнице против чланова уставног суда. Па шта је то? Јел се то зове слободно правосуђе? Како се то даје налог да се подигну оптужнице? Ако постоји нека повреда закона органи правосуђа то сами виде и сами подижу оптужнице. Али дати налог да се подигне оптужница за кривично дело то је нонсенс. В.П.: Финансијска помоћ Криму Ми смо дали налог да се организују региони Руске Федерације у вези са пружањем одговарајуће помоћи Криму који нам се обратио са молбом да пружимо хуманитарну помоћ. И ми ћемо, наравно, то учинити. На који начин, када, колико и из којих извора не могу да кажем јер се тиме бави влада, повезује регионе који се граниче са Кримом, и то ћемо урадити, наравно. У вези са увођењем војске. За сада нема за тим потребе. Али могућност за то постоји. Могу да кажем да војна вежба коју смо недавно одржали никако није везана за догађаје у Украјини. То је вежба коју смо одавно планирали, али наравно да нисмо објављивали јер је то изненадна провера спремности одговарајућих јединица армије, али је планирана одавно. Одавно ми је министар одбране о томе реферисао, имали смо припремљен распоред и имао је наредбу да започне ту вежбу. Као што знате, војна вежба је завршена и јуче сам издао наредбу да се све јединице армије врате на своја стална места. Шта може да буде повод за коришћење оружаних снага? То је крајњи, баш крајњи случај. Прво, о легитимности. Као што знате, нама се обратио актуелни и легитимни, као што сам већ рекао председник Јанукович са захтевом да се користи војна сила за заштиту живота, слободе и здравља грађана Украјине. Шта нас највише забрињава? Видимо харање неонациста, антисемита, националиста у неким деловима Украјине и у Кијеву. Представници средстава јавног информисања су вероватно видели како су једног од губернатора ланцима, лисицама, неким помагалима приковали, а зима је и хладно, на тргу, на отвореном, поливали хладном водом, а после тога су га затворили у подрум и подвргли мучењу. Па шта је сад то? Је ли то демократија? Је ли то манифестовање демократије. Кад смо већ код тога, он је изабран негде почетком децембра, недавно. Чак и ако претпоставимо да су тамо сви на власти корумпирани, он ништа није ни стигао да украде. Када су заузели зграду Партије региона, знате ли шта се тамо догодило? Тамо није било никога из партије. Изашла су два–три службеника, технички персонал. Један од њих, инжењер, рекао им је: Момци, молим вас, пустите жене, а ја сам инжењер, немам никакве везе са политиком. У њега су одмах ту пред свима пуцали, другог, такође из техничког персонала, су убацили у подрум, бацали су на њега молотовљеве коктеле и човека су живог спалили. Јел и то манифестација демократије? И када то видимо, онда схватамо шта брине грађане Украјине, и Русе, и Украјинце, људе који говоре руски, а који живе на истоку и југу Украјине. Зашто су забринути. Забринути су због такве самовоље. И ако видимо да та самовоља почиње да се појављује у источним регионима и ако од нас људи затраже помоћ, а званични захтев актуелног легитимног председника већ имамо, задржавамо право да искористимо сва расположива средства за заштиту тих грађана. И то сматрамо потпуно легитимним. То је крајња мера. И још нешто желим да вам кажем. Сматрали смо, сматрамо и сматраћемо да је Украјина не само наш најближи комшија већ заиста братска република. А наше оружане снаге су браћа по оружју, пријатељи, многи од њих се лично познају и не мислим него сам сигуран да ће украјински официри и руски официри бити не на различитим странама већ на истој страни барикаде. То потврђује ово што се сада догађа на Криму. Обратите пажњу: тамо, хвала Богу, нема ни једног испаљеног метка и ни једне жртве, осим гужве на тргу, а то је било пре једне недеље. Шта се догађало: људи су долазили, блокирали јединице оружаних снага и објашњавали им да треба да поштују вољу народа који живи на тој територији. Није било ни једног сукоба. Нико није пуцао. Ни једног пуцња није било. И на тај начин напета ситуација на Криму, ситуација у вези са могућом употребом оружане силе једноставно је спласла. Није било потребе за тим. Једино што је било потребно, и то смо и радили, појачали смо обезбеђење наших војних објеката јер су стално добијали претње. Видели смо да на Крим пребацују побуњенчиће из националистичких организација. То смо урадили, урадили смо то правилно и благовремено. Полазим од тога да и источној Украјини нећемо бити принуђени да урадимо нешто слично, али хоћу још једном нешто да подвучем. Ово што будем рекао не улази у моју надлежност и ми немамо намеру да се мешамо. Али сматрамо да сви грађани Украјине, понављам, где год да они живе, морају да имају обезбеђена једнака права на учешће у животу земље и у одређивању будућности те земље. Да сам на месту оних који себе сматрају легитимном влашћу ја бих пожурио са одговарајућим процедурама. Зато што општенационални мандат за одређивање унутрашње, спољне, економске политике, а тим пре за одређивање будућности Украјине они немају. В.П.: Тржишта Што се тржишта тиче, као што знате, тржишта су показала извесну нервозу још пре догађаја у Украјини, пре заоштравања ситуације, то су изазвале промене код Федералних резерви Америке, што је учинило привреду Америке привлачнијом и инвеститори су почели да пребацују новац са тржишта земаља у развоју на америчко тржиште. То је општа тенденција, нема никакве везе са Украјином, највише штете мислим да је имала Индија и друге земље БРИКС. И Русија исто, мало мање него Индија, али је претрпела штету. То је фундаментални разлог, а не Украјина. Што се тиче догађаја у Украјини, да, политика на овај или онај начин увек утиче на тржишта, новац воли тишину, мир и спокој, а ја мислим да је ово тактички, привремени утицај и привремена појава. Новинар Известије: Да ли сте очекивали овако бурну реакцију од западних партнера, да ли можете да нам кажете детаље разговора са њима, јер смо имали само званична саопштења. И да ли ће се самит Г8 одржати у Сочију, или неће? B.П.: У вези са реакцијом, одржавањем самита и разговора. Наши разговори представљају тајну. Неки од њих се воде чак преко затворених линија. Тако да сматрам да немам право да обнародујем шта и како причам са партнерима. Али ћу се позвати на нека јавна саопштења мојих колега из западних земаља, нећу им помињати имена, али ћу прокоментарисати у целини. Ево на шта ми обраћамо пажњу. Често нас оптужују да је оно што чинимо нелегитимно. Када им поставим питање – А јел ви мислите да је код вас све легитимно, одговарају ми – да. Онда сам принуђен да их подсетим на оно шта су Сједињене Америчке Државе радиле у Авганистану, у Ираку, у Либији, да је чињено или без икакве сагласности Уједињених нација, или су резолуције искривљено користили, као што је то било у Либији, где је, како се сећате, била дозвољена само могућност да се затвори небо за летове авијације владиних снага, а завршило се бомбардовањем и учешћем специјалних јединца у копненим операцијама. Наши партнери, а посебно Сједињене Америчке државе увек јасно за себе одреде своје геополитичке и националне интересе, доследно их се држе, а затим се руководећи фразом „ко није са нама тај је против нас“ цео остали свет гурају испод себе. Ко неће да се подвуче, њега кљуцају и на крају га, по правилу, дотуку. Ми полазимо са другачије тачке, полазимо од тога да радимо легитимно, ја сам увек био присталица тога да се увек пође од одредаба међународног права и желим још једном да подвучем да ако ми донесемо одлуку, ако ја донесем одлуку о примени оружаних снага, та ће одлука бити потпуно легитимна. Она ће у потпуности одговарати нормама међународног права, јер имамо захтев легитимног председника и одговараће нашим обавезама, а у овом случају и нашим жељама у вези са заштитом људи које сматрамо нама блискима и историјски, и у смислу опште културе, који су са нама уско повезани и економски. То одговара нашим националним интересима. Заштитити те људе. И то је хуманитарна мисија. Ми не претендујемо на то да некога поробљавамо, да некоме нешто диктирамо, али наравно да не можемо да останемо по страни ако увидимо да њих почињу да прогањају, убијају, да се над њима иживљавају. Много бих волео да до тога не дође. Новинар: Како оцењујете реакцију запада на догађаје у Украјини? Русији прете некаквим санкцијама и излазак из Г8 В.П.: Што се тиче санкција. О последицама тих санкција треба да мисле они који намеравају да их уведу. Мислим да у савременом свету, када су сви узајамно повезани и сви зависе једни од других на овај или онај начин наравно можемо једни другима нанети некакву штету. Али ће то бити узајамна штета. И о томе такође треба размислити. То је прво. А друго је и најважније: Већ сам навео мотиве за наше понашање. А мотиви понашања наших партнера? Шта је њихова суштина? Они су подржали антиуставни преврат и оружано отимање власти. Прогласили су те људе за легитимне и труде се да их подрже. Ми смо чак и у том случају пуни стрпљења и спремни смо да сарађујемо, не желимо да прекидамо сарадњу. Као што знате пре неколико дана дао сам налог Влади да се размисли како да се наставе контакте са властима чак у Кијеву које не сматрамо у потпуности легитимнима у циљу да се сачувају заједнички послови у области привреде и индустрије. Сматрамо да су наше радње у потпуности образложене а свакојаке претње Русији сматрамо контрапродуктивним и штетним. Што се тиче осмице, не знам. Припремамо се за осмицу, бићемо спремни да дочекамо наше колеге ако пожеле да дођу, а ако неће не морају. Новинар В контакте: Колико схватам ви сматрате премијера Крима легитимним представником власти, а да ли сте спремни на контакте са људима који у Кијеву сада себе сматрају легитимном влашћу? В.П.: Па сад сам рекао. Вероватно нисте слушали. Новинар: Мислио сам управо Ви на највишем нивоу В.П.: На највишем нивоу ја тамо немам партнера. Тамо нема председника. И не може да га буде до избора. Што се тиче Крима, наравно. Парламент Крима формиран је 2010. године, ако ме сећање не вара децембра 2010. године. Њега чини стотину посланика из шест партија, и пошто је један некадашњи премијер поднео оставку парламент Крима је у складу са процедурама и законом на седници Врховног савета Крима изабрао новог премијера. Наравно да је он легитиман. Поштоване су све процедуре предвиђене законом. Он нигде није прекршен. А када је пре неколико дана група наоружаних људи покушала да заузме зграду Врховног савета Крима то је наравно изазвало велику забринутост код становништва Крима. Створио се утисак да на Криму желе да понове кијевски сценарио и да се тамо започне серија терористичких напада и хаос. Наравно да то забрињава становнике Крима. Зато су формирали комитет самозаштите и под своју контролу ставили све оружане снаге. Узгред, кад сам јуче погледао белешку о томе шта су они тамо узели, то је један добро брањени реон. Тамо има неколико десетина С-300, неколико десетина система БУК, двадесет две хиљаде војника и разно друго наоружање. Али, хвала Богу, све је то сада, као што сам већ рекао, без испаљеног метка, у рукама самог народа Крима. Новинар: Људи који су блокирали јединице украјинске армије на Криму су били у униформи која јако личи на руску војну униформу. Јесу то били руски војници? В.П: Погледајте цео постсовјетски простор. Имате униформи и униформи које личе. Отидите до продавнице код нас и купићете било коју униформу. Новинар: И, јесу то били руски војници? В.П.: То су биле локалне снаге самозаштите. Новинар: И тако су добро припремљени, јер ако упоредимо снаге самозаштите у Кијеву…. В.П.: Драги мој колега, знате ли како су били припремљени наоружани људи који су харали Кримом… извините, не Кримом већ Кијевом? Они су били припремани у одговарајућим базама на суседним територијама. У Литванији, Пољској, а и у самој Украјини такође. Имали су инструкторе. Били су припремани током дугог временског периода. Има их на десетине, на стотине, повезани су одличним системима везе. Све функционише као сат. Јесте видели како они раде? Апсолутно професионално, као Спецназ. Зашто мислите да на Криму треба да буде горе? Новинар: Могу ли да допуним своје питање (представља се). А да ли смо ми учествовали у њиховој обуци? В.П.: Не, нисмо учествовали. Новинар Московског комсомолеца: Како замишљате будућност Крима и да ли се разматра варијанта његовог припајања Русији? В.П.: Нисмо разматрали, и ја сматрам да само грађани који живе на овој или оној територији у условима када слободе изјашњавања и у безбедним условима могу и треба да одређују своју будућност. Ако је дозвољено да то ураде косовски Албанци, ако је то дозвољено многима у много делова света, право нације на самоопредељење које је загарантовано, колико ми је познато и одговарајућим документима Уједињених нација није укинуто. Али ми ни у ком случају нећемо иницирати такве одлуке нити ћемо подгревати таква расположења. Желим да истакнем да само сами грађани који живе на одређеним територијама имају право да одређују своју сопствену судбину. Новинар: Улазак војске у Украјину сте назвали крајњом мером, али Ви то као могућност нисте у потпуности искључили. У том случају, ако се уведе војска, може да почне рат. Да ли Вас то брине? И друго питање. Рекли сте да Јанукович није издао наређење да се пуца по људима. Али неко је ипак пуцао на учеснике митинга. Јасно је да су то били снајперисти. То су били обучени снајперисти. В.П.: А да ли Ви знате да сада постоји став, и међу онима који су недавно учествовали у митинзима да су то били провокатори из једне од опозиционих партија. Јесте то чули? Новинар: Не, нисам то чула. В.П.: Погледајте те материјале, њих има у отвореним изворима. Тамо је сада јако тешко снаћи се. Али видели смо сви како су припадници Беркута стајали са штитовима и како су у њих пуцали и то не из ваздушног већ из ватреног оружја. И како су их погађали. То смо видели. А ко је дао наређења на оној страни не знам. Знам само шта ми је рекао Јанукович. А он ми је рекао да није давао таква наређења, и више од тога, дао је налог после потписивања одговарајућег споразума чак да се повуку све јединице милиције из престонице. Ако желите, рећи ћу Вам још више. Он ме је звао телефоном, а ја сам му рекао да то не чини. Рекао сам му имаћете анархију, биће хаос у Кијеву. Рекао сам му да чува људе. Није ме послушао и, чим је повукао јединице, одмах су заузели и његове канцеларије и зграду владе и почео је хаос на који сам га упозоравао. И он траје и сада. Новинар: А то што може рат да почне, јел вас то не брине? В.П.: Не, то ме не брине јер немамо намеру и нећемо ратовати против украјинског народа. Новинар: Али постоји украјинска армија. В.П.: Молим Вас, саслушајте ме пажљиво. Саслушајте ме пажљиво, јер желим да ме правилно разумете. Ми ћемо донети такву одлуку само због заштите украјинских грађана. И нека проба неки војник да пуца у своје људе. Иза којих ћемо ми стајати. Не испред него иза. Нека проба да пуца на жене и децу. Да видим тог који ће издати такво наређење у Украјини. Новинар: У вези са оним што се сада догађа са припадницима Беркута у Украјини, посебно са повређенима, пре свега у Кијеву, ситуација је све гора. Припадници Беркута који се налазе у болницама не само да немају лечење, већ им не дају ни храну. Њихове породице, припадници Беркута који су старији, посебно они који живе у самачким хотелима, једноставно не могу да изађу на улицу. Око тих зграда стоје барикаде и само чекају да их понизе. Може ли Русија нешто да уради да се помогне тим породицама и тим људима? В.П.: Да. То је питање које нас јако забрињава. Нису то припадници Министарства унутрашњих послова Русије. Нисмо ми тамо руководили ситуацијом. Из чисто хуманитарних разлога било би правилно да наше организације које се баве заштитом људских права, замолићу Владимира Петровича Лукина да или сам, или са колегама са којима је учествовао у изради познатог нам документа од 21. фебруара ове године, са представницима Француске, Немачке и Пољске, да изађу на лице места да виде шта се тамо догађа са тим припадницима Беркута који су извршавали наређења јер су војници. Стајали су тамо испред метака, на њих су бацали молотовљеве коктеле, повређени су и смештени у болницу. Тешко ми је и да замислим. Код нас и за време рата… Ратне заробљенике за време рата и хране и лече. Престали су да их лече, не дају им храну и још су опколили зграде у којима живе њихове породице и иживљавају се над њима. Мислим да организације за заштиту људских права морају на то да обрате пажњу. Ми смо, са своје стране, спремни да их примимо на лечење у Русију. Изволите. Новинар Првог канала: Савете Федерације Вам је предложио да у одговор на оштру изјаву државног секретара САД повучете амбасадора Русије. В.П.: Државни секретар јесте важна личност, али он није крајња инстанца која одређује спољну политику Сједињених Држава. Ми видимо изјаве разних политичара, представника разних политичких снага. То је крајња мера. Ако буде потребно и она ће бити употребљена. Не бих то волео јер мислим да је за сарадњу на међународном нивоу у економији, политици и међународној безбедности заинтересована не само Русија са њеним партнерима, већ и да су наши партнери заинтересовани за сарадњу са нама. Врло је лако порушити те инструменте сарадње и врло ће тешко бити изнова их створити. Новинар: Да ли је Русија имала учешћа у одређивању судбине Јануковича и шта Ви мислите, како ће се она даље одвијати? В.П.: Веома ми је тешко да кажем било шта о томе, нисам то пажљиво анализирао. Мислим да политичку будућност нема. А шта то значи имати учешћа у одређивању судбине? Ми смо то учинили само из хуманитарних разлога. Мислим да је смрт најједноставнији начин да се избавите од легитимног председника и да би се то и догодило. Мислим да би га тамо убили. А кад смо већ код тога, поставља се питање – зашто. Обратите пажњу. Од чега је почело цело то лудило? Шта је послужило као окидач. Послужило је то да он није потписао споразум о придруживању са Европском унијом. Данас то изгледа као некаква глупост, смешно је чак говорити о томе. Ево на шта хоћу да обратим вашу пажњу: он није одбио да потпише споразум о придруживању. Рекао је да су га анализирали и да садржај не одговара националним интересима Украјине. Рекао је да они не могу да нагло повећају цене енергената за становништво зато што се становништво одавно налази у тешкој ситуацији. Ми не можемо да урадимо ни ово, ни оно ни пето, ни десето. Не можемо наживо да прекинемо везе са Русијом зато што имамо огромну сарадњу. Већ сам причао да имамо 7,5 милијарди долара, они имају извоз од 14 милијарди долара а роба у вредности од 5 милијарди извози се у Русију и то је све роба за другу и трећу прераду, односно целокупна машинска индустрија извози се у Русију. Запад не купује ништа украјинско. И сад узети и то прекинути, увести у украјинску привреду техничке стандарде европске, по којима ми за сада, хвала Богу, не радимо. Не хвала Богу, али не радимо, ми ћемо некад достићи те стандарде, али сада не радимо по њима. Следећег дана ће се прекинути ти односи и предузећа ће зауставити производњу. Повећаће се незапосленост. И шта је он рекао: Не могу то да урадим тако нагло. Хајде да додатно размотримо. Па он није одбио да потпише. Замолио је за могућност да се додатно размотри тај документ. И одмах је почела хајка. А јел он није радио у оквирима својих овлашћења? Он је радио апсолутно у оквиру својих овлашћења. Ништа није прекршио. То је једноставно био повод како би се подржале снаге опозиције њему у борби за власт. У целини, ни у томе нема ничег посебног. Али зар се могло довести до анархије, до антиуставног преврата, и преузимања власти оружаним путем? А затим гурнути земљу у овакав хаос, у коме се она сада налази. Мислим да је то недопустиво. Ово није први пут да наши западни партнери то чине у Украјини. Понекад имам утисак као да тамо иза велике баре у Америци седе неки људи у некој лабораторији и као на пацовима врше експерименте, не разумевајући последице онога што раде. Зашто је требало ово радити? Ко то може да објасни? Мислим да нема никаквог објашњења за ово. Слично је било за време првог Мајдана, када истом овом Јануковичу нису допустили да преузме власт. Зашто је требало да се организује трећи круг избора. Претворили су у фарсу. Политички живот у Украјини су претворили у фарсу. Устав се не поштује. Ми показујемо људима да ако неко један може нешто да прекрши, онда то право имају и сви остали. И почиње хаос. Ето у чему је опасност. Наше друштво треба да се развија на другим традицијама. На традицијама поштовања основног закона земље и свих других закона. Наравно, не успева увек све, али радити на овај начин, као слон у порцеланској радњи, сматрам да је то контрапродуктивно и веома опасно. Транскрипт и превод Маја Тешић Извор ФБ Репортер/Стање ствари, Нови Стандард