Правда

- Предуслов свих услова економског и привредног напретка јесте енергетска безбедност и стабилност, јер као енергетски зависна и слабашна земља немамо никакве шансе да покренемо посрнулу привреду. Тај услов стабилности може се испунити кроз историјски пројекат Јужног тока и реализацију пројекта “Ђердап 3”, као и кроз изградњу гасних енергана. Такође, кандидујемо програм економског патриотизма, који подразумева измену Закона о банкарском систему како би се омогућило микрофинансирање малих и средњих предузећа по далеко повољнијим условима него сада, брендирање Србије као подручја без ГМО производа и производњу здраве хране као стратешки битан правац - каже Паровић. Једини сте дигли глас против канонизације Алозија Степинца? Уверења сам да је накарадни и погрешно постављен систем сачињен по мери једних те истих који владају већ четврт века Србијом гурајући је у пропаст, заправо изазвао једну аутистичност код друштва која долази до изражаја када је потребно заштити националне интересе. Просто је невероватно да је Трећа Србија, нажалост једина, дигла глас против канонизације Степинца због његове подршке усташког идеологији, али је невероватно да остали политички фактори ћуте и када су друге теме у питању. Рецимо, неколико десетина хиљада грађана са севера земље аплицирало је за мађарски пасош – значи ли то да ћемо за десет или двадесет година уместо отварања питања положаја Мађара у Војводини, имати отварања питања мађарских држављана у Војводини? Све су то ситуаије где држава мора да реагује! Чињеница да све досадашње власти нису заштитиле национални интерес, могу значити само три ствари: или да не знамо који нам је национални интерес, или да се из неког разлога плашимо да га заштитимо или да су власти имале и имају пречих посла од заштите националних интереса. Тај апсурд да је онима којима представљају Србије нешто битније од интереса Србије, један је од одговора на питање како смо као друштво стигли у катастрофално стање у којем се налазимо. Упркос свему, Трећа Србија ће увек, без дилеме и устезања, јавно и недвосмислено бранити оно што сматра националним интересом. Како гледате на однос Србије према Србима у региону? Тај однос одавно није матерински, а сада више није ни маћехински – усудио бих се рећи да однос према Србима у региону практично не постоји. За квази-елите које воде Србију, ти људи су отписани, прецртани и брига су неког другог, као да не постоје! Трећа Србија инсистира на што активнијем односу, на пуној подршци државе у остварењу њихових права и покретању бројних питања која су за те људе животно значајна, а избегавају се јер су наводно “незгодна”. Ми не прихватамо формулацију “незгодно” када су у питању интереси наших сународника, а једини смо од свих политичких партија, далеко пре кампање, обишли представнике Срба у Хрватској, Словенији, Црној Гори, Републици Српској и остварили успешну сарадњу са њима. Какав је став Треће Србије према Бриселском споразуму? Трећа Србија је против Бриселског споразума. За нас су Косово и Метохија саставни део Србије. Тако је било и тако ће увек бити. Наша политика према КиМ усмерена је према Србима који тамо живе и који су браниоци нашег суверенитета. Трећа Србија ће учинити све да у деценијама које долазе број Срба на КиМ буде барем пола милиона. Трећа Србија је предложила децентрализацију за коју тврдите да је “друштвено и национално одговорна”. Шта то конкретно значи и по чему се ваш модел разликује од до сада предложених? Ми сматрамо да је потребно спровести децентрализацију како би Србија ојачала као држава, а државна управа постала бржа, једноставнија, ефикаснија и јефтинија. У нашем концепту, бринемо се о Србији као целини и желимо да сви делови Србије буду део те функционалне целине, а не фаворизујемо само један део територије, из било којег разлога. Ми предлажемо да Србија уместо садашњих шест има свега три нивоа власти: центалну, јаке, ефикасне и у раду самосталне локалне самоуправе и савезе општина као спону. Такође, предлажемо деконцентрацију власти из Београда, како би престоница била у Новом Саду, седиште војске у Нишу, а полиције у Крагујевцу. На тај начин би послали јасну поруку и осујетили сепаратистичке тенденције на северу, а истовремено одговорили безбедносним изазовима на југу земље. Једни сте од најгласнијих критичара покрајинске администрације Бојана Пајтића. На чему темељите те критике? На чињеницама. У најкраћем, за време његове власти, Војводина је постала сигурна кућа за Шарића и Опачице, а лош терен за све вредне људе – привреда је уништена, фондови опустошени преко фантомских пројеката, аграр у великом проблем, а покрајина је постала неразвијен регион. Истовремено, Војводина је у нестаувном положају, а сепаратистичке тенденције су све отвореније. Поред Статута који се “кандидује” да буде изнад Устава, ви данас имате војвођанску заставу и грб, Владу Војводине, имали сте парабанкарску организацију у облику РБВ, Војвођанску академију наука и уметности, канцеларију у Бриселу, тражили су војвођанску полицију и војвођанску пореску управу. Преко билборда су позивали људе да се изјашњавају као Војвођани! Трећа Србија сматра погубним како нелегалне и криминалне активности Бојана Пајтића и његове администрације, тако и оне активности које директно утичу на дестабилизацију Србије и воде ка прављењу државе у држави сада, а независне Војводине сутра. Зато инсистирамо на што хитнијим покрајинским изборима, јер смо сигурни да је велика већина против те штетне и антидржавне политике Ваша кампања се званично зове “За све вредне људе”. Ко су ти вредни људи којима се обраћате и шта им нудите? Вредни људи су тиха већина у Србији – честити, поштени, лојални грађани који покушавају да се образују, стварају, раде, формирају породице, напредују, а да их притом систем саботира, уместо подржава и да је постављен против, уместо за њих. Ми верујемо да Србија може постати друштво вредних људи и да може бити кројено по њиховој мери, а сигурни смо да смо ми глас те тихе већине. Заправо, ми верујемо да смо ту због свих вредних људи, за све вредне људе – због Немањића који су конститутисали прву српску државу, због Карађорђевих и Милошевих устаника на чијим крилима је саграђена друга српска држава, због ослободилаца у Балканским и Првом светском рату, али и због вредних људи данас. Према првима имамо дуг, а према другима одговорност да направимо трећу Србију која ће наћи своје место у светским токовима, али којој ти токови неће бити важнији од ње саме. Извор: Правда