Шта ће све након Крима Путин да припоји Русији?
Владимир Путин послао је прошле године јасну поруку Канади након што је северноамеричка држава пожелела проширити своју територију на Арктику. "Желео бих посветити посебну пажњу инфраструктури и војним јединицама на Арктику", рекао је Путин и додао да земља мора штитити своје националне интересе на њему. Русија на Арктику има 10 морнаричких војних лука које могу сервисирати потребе нуклеарних подморница, а започела је и са обновом арктичких узлетишта. Руска Северна флота, смештена у Североморску на обали Баренцовог мора, има 80-ак бродова. Ту је 35 подморница, шест носача ракета, нуклеарни ратни брод Петар Велики... Руски интерес на Арктику примарно је експлоатисање природних ресурса и осигуравање морских транспортних рута. Као пример, за подводни гребен Ломоносов боре се Руси, Канађани и Данци и сви тврде да је он продужетак њихове територије. Антарктик Антарктик је место које би у будућности могло бити ново жариште геополитичких интересних игара. Недавно су се тамо појавили ледоломци из Русије, Кине, САД-а и Аустралије. Као и Арктик, крајњи југ планете примамљив је због великих природних богатстава – нафте, руда и гаса. До 2048. на снази је Антарктички уговор којим су се државе сложиле да ниједна од њих нема право својатања или припајања било којег дела овог континента. Но, као што је познато из историје, уговори и споразуми ту су често – да би се кршили. Курилска острва Овај архипелаг предмет је спора између Русије и Јапана. Када је руски председник Дмитриј Медведев 2011. године посетио острва, Јапанци су полудели. Реч је била о првој посети спорним острвима неког руског лидера, иако су она формално у саставу Руске Федерације. Јапански премијер Наото Кан назвао је посету "великим и неопростивим скандалом", а званичници у Токију тражили су понављање захтева за повратак Сахалинских острва, које су Совјети анектирали, Јапану. Руски одговор било је јачање војне присутности на Сахалине. Крајем прошле године договорен је састанак јапанских и руских челника о мировном уговору и територијалном спору. Белорусија Владимир Путин је поред крај прошле године изразио задовољство што ће 2015. године кренути економска унија са Белорусијом и Казахстаном која ће заменити много лабавију Евроазијску царинску унију. Белорусија је економски зависна о Русији, што доказује позајмица од две милијарде долара коју ће Русија ове године дати Белорусији. Занимљиво, белоруски председник Александар Лукашенко одбио је руском премијеру Путину дати потпору за инвазију на Украјину. "Ми Украјину видимо као јединствену. Нитко не би требао делити ову велику земљу", изјавио је. У разговору са бившим украјинским предсједником Леонидом Кучмом, Лукашенко је изразио своју подршку украјинском територијалном интегритету, пише Беларус Дајџест. Боји ли се Лукашенко украјинског синдрома? Белорусија је дугогодишњи сан руских патриота, што доказује и Путин који је након доласка на власт изразио жељу да се Белорусија придружи Руској Федерацији. Јужна Осетија и Абхазија Због ове две одметнуте државе Грузија и Русија заратиле су 2008. године. Након што су прогласиле независност, признало их је тек неколико држава, међу којима и Русија. Путин је прошле године посјетио Абхазију и састао се са председником Александром Анквабом. Поручио је њему и јужноосетијском председнику Леониду Тибилову да ће им Русија наставити пружати помоћ и подршку. На то су одмах реаговали Грузијци, назвавши то покушајем да се узурпира грузијски суверенитет и територијални интегритет. Нејасна је будућност ових двају држава, али како граниче с Русијом – све је могуће. Извор: Дневно.хр
Бонус видео
Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.
портала "Правда" као и ТВ продукцију.
Донације можете уплатити путем следећих линкова:
ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.
Колумне
Слободан Рељић: Како се добија рат против друштвених мрежа
Истраживања показују да малолетници који проводе више од три сата дневно на друштвеним мре...
СИРИЈА ПОСЛЕ АСАДА: Нова нада или ирачки и либијски сценарио!?
Зашто нови шеф Сирије Мухамед ал-Голани и његов тим игноришу израелску агресију?
Вероватно само лењи себи нису поставили питање: зашто нови шеф Сирије Мухамед ал-Голани и ...
Слободан Антонић: Да нас ситно не самељу
Блокадери, онда и данас, у персоналном смислу нису исти, али у структуралном јесу. Већина ...