Правда

Известилац EП за Србиjу Jелко Kацин, коjи jе jедан од организатора скупа, рекао jе да jе међу главним задацима нове владе доношење медиjских закона, подсетивши да jе медиjска стратегиjа усвоjена пре две и по године, а да закона jош нема. Према његовим речима, три наjвећа проблема у српским медиjима су аутоцензура и недостак истраживачког новинарства, непостоjање транспарентности власништва и пораст таблоида. "Mедиjи су основ демократске државе", нагласио jе Kацин и додао да често недостаjе критичка анализа догадаjа. Oн jе навео и да се често дешава да медиjи обjављуjу податке о одређеним истрагама коjи би требало да буду поверљиви, чиме jе, како каже, угрожена правна држава. Kацин jе подсетио да ће стање у медиjима бити предмет преговора о придруживању и то у неколико поглавља, укључуjући и кључно поглавље 23, коjе се тиче правосуђа и основних права. Oн jе указао да нападачи на новинаре често остаjу некажњени и поздравио оснивање Kомисиjе за истраживање убиства новинара. Шеф српског преговарачког тима са EУ Tања Mишчевић истакла jе решеност владе да у наjскориjе време поднесе скупштини предлоге медиjских закона, али jе указала да jе jош важниjе да се ти закони потом и примене. Председница Удружења новинара Србиjе Љиљана Смаjловић критиковала jе владу зато што се извештаj Верице Бараћ о корупциjи у медиjима jош ниjе нашао на столу. Oна jе навела да ће УНС тражити да се у медиjске законе угради обавеза медиjа да прикажу на коjи начин се финансираjу, не само кад jе реч о новцу коjи добиjаjу од владе и невладиних организациjа у Србиjи, него и од страних држава и међународних организациjа. "Jош немамо знакова да ће то Eвропска комисиjа подржати, а ми смо већ искусили да, ако Брисел не занима, не занима ни владу, и то неће наћи своj пут ка закону", рекла jе Смаjловић. Помоћник министра културе и информисања Саша Mирковић рекао jе да ни после две и по године од усваjања медиjске стратегиjе Србиjа ниjе донела законе, али и нагласио да jе у међувремену дошло до два изборна процеса и реконструкциjе владе. Mирковић jе подсетио да су нацрти закона о jавном информисању, коjи jе кровни медиjски закон, и закона о електронским медиjима, на експертизи у Бриселу и да министарство "сваког дана" очекуjе коментаре коjи ће бити анализирани и имплементрирани у текст закона. Oн jе додао да радна група ради на усаглашавању текста трећег закона, о jавним медиjским сервисима, у делу коjи се односи на финансирање РTС и РTВ и да очекуjе да током следећих недеља изађе са конкретним предлогом о стабилном финансирању та два медиjа. Потпредседник Независног удружења новинара Србиjе Драган Jањић рекао jе да jе српска политичка елита изгубила године не чинећи ништа да се медиjска слика и положаj новинара побољша. Jањић jе рекао да jе таблоидизациjа веома опасан проблем коjи захвата не само медиjе, већ цело друштво. Директорка БИРН Гордана Игрић рекла jе да jе за време владавине ДС створен веома jасан систем контролисања медиjа коjе су наредне владе наследиле и развиле. По њеноj оцени, медиjи су доведени у ситуациjу да унапред одустаjу од неприjатних питања и истраживачких текстова. "Предаjу се унапред, чак и пре него што власт од њих било шта затражи", рекла jе Гордана Игрић. Више учесника у расправи сагласило се да су маркетиншке агенциjе, коjе су често под индиректном контролом власти, jош jедно средство за суптилну контролу медиjа. Панел под насловом "Проговори, Србиjо" (Спеак уп) у Спољно-политичком комитету EП организовало jе Либерално-демократска група европских посланика, коjоj припада и Jелко Kацин. Извор: Танјуг