Најновије

Ове европске намирнице нису довољно добре за Србију

  Због неиспуњавања прописаних стандарда квалитета и безбедности многе производе из Европске Уније на српским границама сачека "рампа". Забрана ступа из истих разлога као што је недавно са тржишта ЕУ повучена штрудла са смоквама српског произвођача "Житопрерада ДМ".
Фото: Timeanddate.com

Фото: Timeanddate.com

Међу производима за која су прошле и ове године донета решења о забрани увоза због неусаглашености са Законом о безбедности хране и пратећим прописима били су биљни чај из Пољске, млевена зачинска паприка из Шпаније, маринирани рен из Аустрије, биљна маст из Немачке и замрзнути спанаћ из Пољске, саопштено је данас Тањугу у Министарству пољопривреде. У Србију нису "ушли" ни замрзнута паприка и намаз сродан мајонезу из Чешке, тартар сос из Белгије, чили у праху из Холандије, печено зрно соје из Немачке, десерт рум-плочице из Хрватске, воћни нектар из Словеније, какао прах из Аустрије и Холандије и сојина сачма из Италије. Разлози за забрану увоза били су повишена влага и нечистоће, повишен садржај пепела, кадмијума, масти, микроорганизама, стране примесе, истекао рок употребе, мање воћног удела и присуство недозвољеног конзерванса, присуство салмонеле... Инспекцијске службе Управе за заштиту биља Министарства пољопривреде контролишу сваку пошиљку хране биљног и мешовитог порекла за коју је поднет захтев за увоз и у случају када се узме службени узорак он се шаље на испитивање у акредитоване лабораторије, објаснили су у Министарству. Узорак се испитује на основне параметре безбедности, зависно од врсте хране (сировине, полупроизвод и готови производи-готова храна). Испитује се квалитет, присуство пестицида, тешких метала, микотоксина, раде се микробиолошка испитивања, као и испитивање присуства сулфонамида, антибиотика, полихлорованих бифенила... Поред тога, испитује се и присуство генетски модификованих организама (ГМО), радиоактивност, присуство трансмасних киселина... У Министарству пољопривреде подсетили су да су два иста производа произвођача "Житопрерада ДМ" добијена од истих сировина узорковани и контролисани у две лабораторије у ЕУ - у једној лабораторији резултат анализе је показао 11 микрограма, а у другој 15 микрограма охратоксина по килограму. - Наш Правилник о максимално дозвољеним количинама микротоксина у храни је у потпуности усаглашен са европским правилником. Максимална дозвољена количина у производима добијеним од непрерађених цереалија, као и прерађеним производима од цереалија и цереалијама за непосредну исхрану људи је три микрограма по килограму - прецизирали су они. Министарство пољопривреде објавило је у понедељак да су са тржишта повучене произведене серије штрудле са смоквама произвођача "Житопрерада ДМ" из Новог Бечеја, на које се односила нотификација Система брзог узбуњивања о безбедности хране (РАСФФ) због повећаног нивоа охратоксина А. Нотификација РАСФФ-а стигла је из Словеније о нивоу изнад максимално дозвољених вредности охратоксина А у производу поменутог произвођача. Пољопривредна инспекција Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Србије је, по пријему ове нотификације, обавила контролу произвођача "Житопрерада ДМ". Констатовано је да произвођач нема следљивост, нити успостављен систем безбедности по принципима ХЧП-а и забрањен је даљи промет поменутог производа. Извор: Тањуг

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Небојша Јеврић: Молер

На зиду Парохијског дома, увек пуног, дао је да се нацрта Ајфелова кула са минаретом и хоџ...

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА