Правда

Ђурић jе био неуморан у обогаћивању и осмишљавању културног живота у свом родном граду Нишу и читавоj Србиjи, а његова галериjа и дом у Њуjорку били су стециште у коjе су свраћали броjни уметници, културни, jавни и научни радници из земље. Сликар Ђурић, коjи jе jуче умро у Њуjорку, оставио jе аманет да буде сахрањен у Београду, а датум и време сахране биће накнадно саопштени, саопстено jе из "Нишке арт фондациjе" (НAф). Радован Лале Ђурић рођен jе 7. маjа 1945. године у селу Љубатовица код  Беле Паланке, у учитељскоj породици.  У Нишу jе завршио основну и средњу школу, а касниjе радио као дизаjнер и сценограф у Народном позоришту у Београду. Сликарство jе учио у Венециjи, Aмстердаму и у Паризу где jе пре одласка у Aмерику  имао своjа  атељеа. Живео jе у Њуjорку од 1973. године где jе имао и репрезентативну галериjу "Лале спаце" ("Простор Лале"), као и радионицу за израду уникатног намештаjа од племенитог дрвета у оквиру колекциjе “Радован”. Његови уметнички радови налазе се у приватним, корпорациjским и банкарским колекциjама широм Aмерике и Eвропе. Поред бивше Jугославиjе успешно jе излагао у Италиjи, Холандиjи, Немачкоj, Шпаниjи, францускоj, Белгиjи, Шваjцарскоj, Kанади, Aустралиjи и  СAД. У медиjима jе проглашаван за jедног од наjскупљих и наjуспешниjих  српских и jугословенских сликара у свету. Oд 2003. године Ђурић више времена проводио у Нишу и Србиjи, него у Њуjорку, залажући се за деметрополизациjу српске културе. Oснивање Нишке арт фондациjе сматрао jе jедном од своjих наjвећих животних мисиjа са превасходним циљем да афирмише младе талентоване уметнике у Србиjи. фондациjа jе од 2006. године расписивала редовне годишње конкурсе за младе уметнике са по неколико стотина аутора и више хиљада радова. Са тих конкурса организоване су изложбе наjбоjих радова у Нишу, Београду и Новом Саду. Фондациjа jе реализовала и националне конкурсе за дизаjнере намештаjа и писце. Била jе организатор вредних изложби слика, као и светске изложбе експоната направљених по оригиналним нацртима Леонарда да Винчиjа "Леонардови кодекси и машине", коjу jе 2008. у Нишу и Београду видело 100.000 људи, а реализовала и броjне културно - хуманитарне проjекте и саградила или реновирала пет репрезентативних  галериjа у Нишу, Београду и Новом Саду. Донациjом jе помогао и Галериjу Mатице српске у Новом Саду, а у  своjим jавним наступима оштро jе критиковао метрополизациjу културе и културну учмалост. Занимљиво jе да и поред неоспорно велике мисиjе коjу jе имао у Србиjи, никада му ниjе додељено ниjедно званично признање. Извор: Танјуг