Правда

Кад се новинар Слободан Милошевић представио, на тренутак је остала збуњена, да би се љубазно одазвала на разговор. - Не могу да верујем! У први мах сам помислила да се неко неумесно шали - била је изненађена Мира Марковић, а кад је добила потврду онда је додала: - Имаш лепо име и презиме. Због чега немате поверење у српске медије? - Па видите шта све пишу и измишљају. Ако одговариш на њихове измишљотине сматрају да се браниш. Ако даш изјаву, они је за рад сензационализма изокрену. Овако сам најмирнија. Дакле, пратите српске медије? - Читам новине, које добијам с времена на време. Гледам РТС, али једино пратим јутарње вести. Вечерњи програм не гледам, јер би ме вероватно спопала нека туга. Онда сте последњих дана, бар делимично, упознати са извештајима српским медија, где вашег супруга помињу у негативном контексту Како то коментаришете? - Немам коментар. Заиста, не знам ко из због чега, баш сада, протежира такву причу. Слоби не дају ни у гробу да почива. Све су то бесмислице. Једноставно не желим да коментаришем такве небулозе. Време ће показати све, и немам намеру да улазим било с ким у полемику. Многи ће да се стиде изговорених речи. О томе толико. Гледано са ове временске дистанце, какво мишљење имате о политици коју је српска власт водила под руководством Слободана Милошевића ? - О тој политици имам најбоље мишљење. Била је то достојанствена политика, историјски оправдана, у интересу српског и свих других народа и народности у оквиру некадашње Југославије. Били смо против тога да се Југославије распадне и да се води рат. Мислим да су нашу државу растурили међународни фактори као земљу која је била образац Европе за живот у 21. веку. То је моје мишљење. Како оцењујете актуелну власт у Србији? - Не желим да коментаришем. Како се осећате кад видите да је револуција која је срушила Вашег супруга узор за данашње револуције у свету? - Све се ради по истом рецепту? За рушење Милошевића, стајала је огромна инвестиција из Вашингтона. Уосталом, и Вилиам Монтгомери је, не тако давно, јавно обелоданио да је за рушење мог супруга потрошено преко 100 милиона долара, и како је и сам навео, новац је инвестиран у политичке партије, медије, поједине интелектуалце, такозвани Отпор, и неке привредне субјекте. Слободан се није уклопио у њихов концепт кројења света, па им се супроставио. Он се побунио против колонијализма који западне силе носе са собом, где год стигну. И, кад су га срушили, довели су на власт оне које су финансирали. Сада тај рецепт користе у Грузији, Украјини... Е, па то вам је тај империјални колонијализам. Иду по принципу” мисли и понашај се како ја мислим, то је мој интерес, или вас неће бити” То они сами кажу. Не измишљам топу воду. Докле ће да траје та "имеријално – колонијална тиранија"? - Све док им се неко јак и храбар не супротстави. Свака сила у своје време. Велики део домаће и светске јавности сматра да сте пресудно утицали на многе политичке одлуке, које је доносио Ваш супруг? - То су глупости и банално схватање стварности. Како да двоје интелектуалаца, који су провели цео живот заједно, да не утичу једно на друго. Дакле, утицала сам ја на њега и он на мене. Није било доминације. Сваки други одговор би био недоличан. Доводе вас у везу са убиством новинара Славка Ћурувије. Коментар? - Свашта! Немам коментар. Како оцењујете прогон ваше породице? - Све је то намерно и смишљено организовано, како би напакостили Слободану. Знали су колико је волео мене и децу и колико смо му значили. Хтели су на тај начин да доведу у питање његову одбрану и његово здравље. Одбрану нису довели у питање , ту је био супериоран, и тако се држао до последњег дана, зато су морали да га убију пред сам крај суђења. Оптужница је била огромна, а он ју је просто растурио али, нажалост, то је платио главом. Да ли је тачно да сте захтевали да Слободана сахране у Москви? - Не! Сахрањен је тамо где је желео. Из објективних разлога нисте присуствовали сахрани Вашег супруга. Како сте доживели однос тадашње српске власти, према Слободановој сахрани? - Било ми је тешко, посебно што нисам могла да у том тренутку будем иза његовог гроба. Пожурили су, мислим на тадашњу власт, да се обрукају, ја сам их пустила. И обрукали су се за цео живот. Просто су се утркивали где ће да му забране да буде сахрањен. Тужно, али то говори о њима. Како бисте описали Вашег покојног супруга у три реченице? - Био је добар човек, супруг, отац и државник. Имао је јаку харизму с којом се човек роди једном у веку. То се не постаје. Како проводите време у Русији? - Углавном читајући. Читам филозофске и историјске књиге, које пре нисам имала времена да прочитам. Уз то пишем и објављујем књиге. Да ли се чујете и виђате с Марком? - Да, с времена на време Колико Вам недостају Београд и Србија? Какав је осећај да 11 година живите у прогнанству и да ли размишљате о повратку у Србију? - Гајим неку наду да ће се тамо нешто променити и да ћу једном да се вратим у Србију. Али, како време пролази, све ми се чини да је та могућност све мања. Нада умире последња – закључила је Мира Марковић Извор: Правда/ Слободан Милошевић