Правда

Да би приближио појам балканизације Танасковић је споменуо анализичара Џорџа Корна који у однос Европа - исток разматра у књизи Од балканизације ка либанизацији - историја једне недовршене модерности. -Како у време усопона историје остају ван њеног поља сложене везе које повезују Европу са медитераном, Балканом, турском и арапским истоком пита се 1989. године Џопрџ Корн? Балкан се посматра ирационално, а не као последеица процеса у којима је Европа итекако суделовала. Европа не резуме, отуђује, кажњава остале народе који се наводно ретроградно понашају и излазе изван система вредности модерног доба. Овде је либанизацијом означено цепање територије на административе целине по верско-националним шавовима Ко је компетентнији од нас дипломата да напише о чему је реч? – пита се Танасковић. Он одговара да треба тежити идеалу - да мале државе Балкана освоје онај минимум простора где ће моћи да оставере своје интересе. -Балкан балканцима често је било изговарано али онда овде заиграју тај фатални кадрил. Ипак Иво Андрић нас учи да је освајање тог простора могуће – каже Танасковић. Трећи слој Ђикићеве књиге даје могућност да разумемо много боље Бугарску  и Бигаре и њихово однос са балканским народима. -Очигледно да је колеги Ђукићу Бугарска остала у лепој успомени и да му је блиска. Прво што каже је: Софија је на мене оставила утисак лепог и пријатног града. Књига показује колико ми мало знамо о Бугарима и они о нама – примећује Танасковић. Благонаклоно однос постоји и са бугатрске стране према Србима.Како каже Танасковић дипломата и књижевник Марко Марков преводи нашу књижевност на бугарски, афирмише нас у свету, „доживљава Србију слично ако Ђукић Бугарску“. Аутор књиге Балканизација Балкана истиче да је његова књига позив на разумевање и мирну сарадњу балканских народа. -Када сам ишао у мисију до Софије на цести нисам срео ни један аутомобил. Данас је тај пут фреквентнији, али то је далеко од потребног, сећа се Ђукић и настваља: - Имао сам фантастичну сардњу са медијима у Бугарској, увек су били изузетно заинтересовани за српске теме за ратове у Хрвтаској и БиХ, инфлацији, за Дејтонски мир. Говорећи о позиву дипломате, он каже да је ту не треба много средстава него добра организација и добрфо постављање јер је дипоатија позвана да када је тешко држави највише помогне и она треба да се стави у средиште решавања проблема. Замољен да оцени лоше стање у Бугарској, Ђукић који није евроскептик ( напротив он је за Србију у ЕУ) , упозорава на погрешан приступ који је  применила Бугарска. -Да ЕУ нема алтернативе била је и бугарска политика, али Бугарска је занемарила своју индустрију и пољопривреду. Бугарска  је некада производила и извозила сир, а они то сад увозе. Они немају сопстевену производњу млека. За социјализма имали су 80 посто површина које су наводњаване, данас јако мало. Сећам се да су од фебруара ишли камиони са воћем и поврћем за извоз, сада то увозе из Русије, Грчке... Имали су једну од највећих челичана, сада је продају у старо гвожђе. Налазе се на задњем месту по економском развоју. Улазак у ЕУ ништа не доноси ако сами не радите на развоју. ЕУ управо саветује ослањање на сопстенвене снаге. Ја сам поборник ЕУ интеграција. Али, ЕУ има своје кризе и сматрам да ми морамо имати сопстевну привреду поручује наш некдашњи амбасадор у Софији. Д.Башовић