Правда

Mишчевић jе рекла да "те реформе могу имати онаj темпо коjи jе вођен чланством, али пре свега мером наших могућности" и да Србиjа покушава да, користећи искуства других држава чланица EУ, убрза ток реформи, коjе су велике, обимне, броjне, скупе, тешке и дуготраjне. Шеф преговарачког тима jе у Jутарњем програму РTС-а, казала да већина стандарда, правила и права EУ мора у потпуности бити прихваћено, "чак и ствари коjе код нас не могу да буду примењене типа заштита рибарских зона", иако Србиjа нема излаз на море. Mишчевић jе указала да, са друге стране, ниjе могуће, на пример, у области заштите животне средине све урадити до момента уласка у EУ, jер jе измена и примена тих стандарда скупа и дуго траjе, па се прави план када ће бити могуће увести те стандарде. Oна jе нагласила да jе у преговарачком процесу све важно, али да "заправо смо ми наjважниjи, ми смо мера" и да се у овом тренутку, према истраживању jавног мнења, 64 одсто грађана изjаснило за реформе, што jе значаjна основа и подстицаj за сваку будућу владу. На питање коjи jе наjвећи проблем Србиjе на путу ка EУ, Mишчевић jе одговорила "да смо навикли да све зависи од државе, а jако мало има приватне инициjативе" и говорећи о нужности промене свести, указала да "морамо бити конкурентни у свом послу". Mишчевић jе истакла да се и до сада настоjало да се грађани упознаjу са преговорима у Бриселу и скринингом, односно учењем о праву EУ, али да то мора постати велика обавеза, jер агенда и програм реформи jесте европска агенда или европски програм приближавање EУ. "Што боље обjаснимо, тим ћемо имати jавност, коjа боља разуме да то где се крећемо, jесте простор слободе, отворености, права, могућности, пре свега, а не нека нова догма, да бежимо у крило некога ко ће нам сутра бити тутор", рекла jе Mишчевић. На примедбу да Србиjа нема довољно проjеката коjе финансира EУ, ни капацитета да те проjекте спроведе, Mишчевић jе одговорила да су до сада у невероватном проценту од 94 одсто сва доступна средства искоришћена. Mишчевић jе обjаснила да при том мисли на донациjе, бесповратну и претприступну помоћ, али да jе било проблема у коришћењу кредита, односно прављењу проjеката за кредите и да jе проблем пре свега у капацитетима локалних самоуправа. Зато jе "поред нас самих", наjвећи посао или изазов, рад на локалу, jер заштиту животне средине неће спроводити Влада Србиjе него свака локална самоуправа, нагласила jе Mишчевић. Oна jе додала да су обављени разговори са привременим властима у Београду да се модел из главног града преслика у великим градовима и да се нађе одговараjући модел и у свим осталим местима. Извор: Танјуг