Правда

Овим речима др Миладин Шеварлић, професор Пољопривредног факултета у Београду, коментарише вест да је Фитосанитарна инспекција Министарства пољопривреде најавила редовну контролу усева соје, са циљем спречавања гајења и промета ГМ соје. Пољопривредници су упозорени да је забрањен узгој ГМ соје, па ће инспекција уништавати комплетне усеве, а против власника ће бити покренуте казнене мере. Казне су, иначе, симболичне и износе од 30.000 до 50.000 динара. Трошкови уништавања падају на терет власника њиве, а за то се ангажује "треће лице". Такође, газдинства која гаје ГМ соју изгубиће све врсте субвенција. "Поздрављам инспекцију што је најавила контролу и што ће подизати кривичне пријаве, јер до сада никада нико није одговарао због узгоја "семена зла"", каже Шеварлић. "Годинама се на хиљадама хектара узгаја ГМ соја, а највеће површине су у Мачви и Срему, околини Вршца, између Новог Сада и Каћа, код Бечеја, у западном Банату... Трагедија је што надлежни не реагују као Мађарска прошле године када је хиљаде хектара ГМ кукуруза спалила - напалмом. Мађарска је због тога лане и Уставом забранила било какву генетичку мутацију!", каже он. Професор тврди да Србија нема контролу над ГМ сојом ни у томе да ли одлази на фарме као сточна исхрана и улази у ланац људске исхране. Не постоје ни јавни подаци о количини увезене ГМ соје из САД, Бразила и Аргентине. "Не постоји одговарајућа царинска контрола за увоз семена за узгој ГМ соје, јер не стоји оправдање да се она увози у кесама у аутомобилима или на бициклима који прелазе границу, зато што је потребна огромна количина за само један хектар", објашњава Шеварлић. "Лане је у Србији нађена ГМ соја на 23 хектара, што је четири одсто контролисаног узорка. Процењујем да је најмање 3.000 хектара под ГМ сојом. Скупштине 110 градова и општина потписале су Декларацију о забрани соје, што говори да је свест израженија на локалном него на националном нивоу!", упозорава Шеварлић Упркос строгој забрани пољопривредници упорно гаје ГМ соју и то сваке године све више, па су резултати инспектора све катастрофалнији. Поред Мачве, која је "пионир" у ГМ соји, сада је гаје и у Јужнобачком округу и јужном Банату. Посебан проблем представљају околне земље, у БиХ у Семберији, на пример, Асоцијација пољопривредних удружења утврдила је да се од 700 хектара на којима се сеје соја, чак на половини те површине користе ГМ семе. Без контроле и евиденције Највећи проблем представља увезена ГМ сојина сачма, која преко сточне хране улази у ланац исхране људи. Наша земља уопште нема евиденцију о количини увезене ГМ соје из САД, Бразила, Аргентине и околних земаља, а све је више производа који нису означени да садрже сировине од ГМО. "У Србију улазе и прерађевине од меса, попут машински откоштеног меса, које нису означене да садрже сировине од ГМО. Те прерађевине долазе из земаља са којима имамо потписан споразум о бесцаринском увозу (Црна Гора, БиХ и Македонија), а уопште немају прехрамбену производњу", каже Шеварлић. Извор: Новости