Правда

Када је бивши амерички амбасадор у Београду Камерон Мантер пре годину дана постао саветник борда директора СББ-а, избегао је да одговори на питање „Политике” да ли му је план да на Балкан доведе Си-Ен-Ен. Ограничио се на то да каже како „Јунајтед група”, чији је СББ део,„стално развија нову понуду програма” Данас је све спремно за почетак рада телевизије Н1, која је у власништву „Јунајтед групе” и чији је партнер Си-Ен-Ен. Телевизија ће имати три регионална центра – у Београду, Загребу и Сарајеву – а за директора је постављен Брент Садлер, бивши дописник Си-Ен-Ена из Београда за време бомбардовања НАТО-а и београдски зет. Мантер није једини бивши амерички званичник чије се име помиње у вези с пословима СББ-а и „Јунајтед групе”. На челу Глобалног института америчке инвестиционе компаније ККР, која је у октобру прошле године купила већински део СББ-а, налази се Дејвид Петреус, бивши шеф америчке ЦИА. Петреус се пре два дана сусрео с Александром Вучићем, првим потпредседником Владе, како би разговарали о инвестирању у Србију. Како „Политика” сазнаје, то није њихов први сусрет, а пре неколико дана су и вечерали заједно, мада таблоиди већ неко време спекулишу како се нова телевизија Н1 отвара како би рушила Вучића и како је процена америчких моћника да „с тако јаким политичарем на сцени више неће моћи да контролишу Србију на начин како су то радили у претходних петнаестак година”. И пре писања таблоида, Вучић је једном приликом новинарима поверио како верује да америчка телевизија долази како би га „рушила”. Телевизија Н1 још није ни почела с радом, а не зна се ни каква ће бити њена програмска шема, па је прерано да се закључи да ли је то истина или спин. Будући став ове телевизије према властима многи пројектују на основу тога што је њен програмски директор за Србију Југослав Ћосић, бивши новинар Б92, за кога се не може рећи да је наклоњен Српској напредној странци.

Истовремено с Петреусовом посетом Београду, озбиљан немачки пословни лист „Ханделсблат” објавио је текст у којем се наводи да је „на Балкану, заборављеном делу Европе, слобода медија заиста угрожена, а посебан пример је Србија”. У овом тексту, они то објашњавају тиме што Дејан Јоцић, некадашњи директор телевизије Прва, не успева да добије националну фреквенцију за своју телевизију Нова.

– Нова има независне информативне емисије, у којима често поставља питање: „Има ли Србија опозицију?” Ова телевизија говори и о цензури медија у тој земљи и напада политички естаблишмент. Али, не добија дозволу да свој програм емитује и преко антенског система и за сада може да се гледа само у кабловској мрежи – отворено овај немачки лист држи страну телевизији Нова и закључује да Немачка не би требало да гледа у страну, јер су „независно и критично новинарство предуслов за демократију”. И док се Н1 задовољила дистрибуцијом сигнала преко кабловске мреже, Нова, сада потпомогнута и текстовима у немачкој штампи, жели националну фреквенцију коју не успева да добије и за коју конкурише и телевизија Коперникус. – За разлику од Нове, телевизији Н1 национална фреквенција и не треба јер ће бити регионална телевизија и већ има обезбеђено место у понуди оператера у саставу „Јунајтед групе” – каже наш саговорник из света телекомуникација. А да у борби за медијски простор није реч само о утицају и промовисању нечијих интереса, показује и податак да оглашивачи у Србији на телевизијске рекламе потроше 90 милиона евра годишње. За део тог колача боре се националне, регионалне и кабловске телевизије. Шта је ККР, а шта „Јунајтед група” „Колберг Кравис Робертс” (ККР) је америчка инвестициона компанија основана 1976. године и једна је од највећих на свету. Према подацима из јуна прошле године, имала је имовину у вредности од 83,5 милијарди долара. Од фонда „Мид Европа партнерс” у другој половини прошле године купила је већински део „Јунајтед групе”, док је мањински остао у власништву Европске банке за обнову и развој. А чланице „Јунајтед групе” су СББ у Србији, „Телемах” у Словенији и Босни и Херцеговини, као и „Тотал ТВ”, који послује у свих шест земаља бивше Југославије. Тиме је амерички ККР постао већински власник регионалног бизниса, који у земљама бивше Југославије има око 1,7 милиона корисника кабловске телевизије и претплатника за сателитску телевизију, интернет, фиксну и мобилну телефонију. Колико је овај посао коштао ККР, није објављено, али како је писао „Фајненшел тајмс”, то није могло да буде више од 1,73 милијарде долара, колико је ККР-у остало за инвестиције у 2013. Што се СББ-а тиче, он је пре продаје био регистрован у Холандији. СББ је у Србији један од 94 кабловска дистрибутера колико их је, према подацима Ратела, у Србији било на крају 2012. године. Од укупно 1,44 милиона корисника, СББ је имао тржишно учешће од 52,5 одсто, што је готово 750.000 корисника кабловске телевизије. Детаље за 2013. годину Рател ће саопштити половином ове године. Ко је Дејвид Петреус Пре него што је дошао у ККР, Дејвид Петреус је био шеф ЦИА, од септембра 2011. до новембра 2012. године, а пре тога командант међународних снага у Авганистану. Оно по чему је у јавности остао упамћен јесте и кампања који је против њега водила антиратна невладина организација „Мув он”, за коју се спекулише да је финансира Џорџ Сорос. Слоган и наслов текстова које су објављивали био је „Генерал Петреус или генерал који нас је издао”. То је био одговор ове организације на његов извештај у Конгресу о рату у Ираку. Ко је Дејан Јоцић Јоцић је до пре годину дана био генерални директор телевизије Прва, а сада се налази на челу телевизије Нова, која је почела да се емитује на кабловској мрежи крајем прошле године. Својој бившој кући преотео је популарну турску серију „Сулејман Величанствени”, коју је престао на приказује на ТВ Нова када није успео да добије фреквенцију некадашње националне телевизије Авала. Јоцић се у Србији појавио након што је 2008. под околностима које нису до краја расветљене добио отказ у немачкој фирми „Сиријус”, која се бавила ТВ правима за спортске догађаје. Морао је при том да исплати велику суму новца бившој фирми, а водећи немачки медији нашироко су писали о овом случају, износећи сумње да је Јоцић, радећи за „Сиријус”, склапао послове и за сопствени рачун. Извор: Политика (Стефан Деспотовић)