Правда

Упоредо с промоцијом мира и слобода траје јачање војних капацитета и то посебно оних држава које се поносе наводним ширењем мира по свету. Шведски институт за истраживање мира (СИПРИ) припремио је детаљну анализу утрошка држава широм света за унапређење, оснаживање, модернизирање и одржавање војних капацитета. Ова анализа обухвата све доступне информације о набавци оружја, издвајањима за плаће војних кадрова, административне трошкове, одржавање, истраживање и све друге облике послова везаних за војне структуре једне државе. Споменуто истраживање истиче да је у 2013. години дошло до повећања издвајања из буџета у војне сврхе у већини земаља света. Међутим, општа оцена је да је ипак дошло до смањења издвајања за војне намјене за 1,9 посто. Разлог укупног смањења упркос повећању улагања многих држава света јесте чињеница да су Сједињене Америчке Државе умањиле издвајања за своју војску, што је аутоматски измијенило слику на светском нивоу. У току 2013. године, на име војске на светском плану издвојено је око 1.747 милијарди долара, од тога само на Сједињене Државе отпада више од трећине. Управо то је разлог зашто се ниво америчких улагања у војску одражава на глобалну слику.

Повлачење САД-а из Афганистана и Ирака

У фебруару ове године из америчког министарства одбране саопштено је да се иде ка смањењу капацитета копнене војске те земље и то на ниво од пре Другог свјетског рата. Ти резови подразумијевају и укидање употребе популарног војног авиона А-10, али и смањење војне накнаде у тој мери да не излази из оквира планираног буџета за 2015. годину. Тиме се даје до знања да Сједињене Државе раде на постепеном смањењу улагања у војне капацитете, што се лако може заокренути у случају да било где у свету букне ватрица која би могла потенцијално угрозити америчке интересе. Министар одбране САД-а Чак Хагел нагласио је да смањење улагања у војску предвиђа повлачење америчких војника из Афганистана и Ирака. Ипак, Хагел је нагласио да се САД суочава с ризиком несигурности у динамичном и све опаснијем сигурносном окружењу, додавши да ће “смањења прорачуна неизбежно смањити ниво погрешке за војску приликом њеног третирања овим ризицима док друге силе настављају модернизирати своје наоружање”. Сад кад се стање у Украјини тешко може вратити у нормалне околности мирним путем, надлежни у Пентагону биће принуђени ревидирати план развоја својих војних капацитета.

Русија и Кина имају друге планове

Оно што додатно забрињава Сједињене Државе али и остале чланице НАТО-савеза јесте повећано улагање у војску Руске Федерације. Наиме, ово је ситуација кад је Русија први пут након 15 година премашила САД у контексту улагања у војску у односу на бруто национални доходак. Јасно је да тиме Русија настоји ојачати своје војне ресурсе, што свакако подразумијева и обнову војне индустрије која је у лошем стању од почетка деведесетих. Европске чланице НАТО-а, осим Немачке и Пољске, такође су приступиле смањењу улагања у војни напредак тог савеза. Тако Берлин ипак има мало друкчије размишљање од осталих кад је у питању војна способност, а ту се истиче и Француска која је упркос економској кризи забележила пад издвајања за војску од скромних четири процента. У укупном поретку улагања у војску, према истраживању СИПРИ-ја, Русија се налази на трећем, а Кина на другом месту. Међутим, тачан ниво улагања у војску Кине остао је неразјашњен због тога што многи подаци нису били доступни. “Износ кинеских улагања био је врло нејасан, али Кина у том контексту дефинитивно бележи повећање издвајања за оружје и тренинг-програме својих војника”, истакао је Самуел Перло-Фреман, водитељ студије СИПРИ-ја. Генерални став Перло-Фремана је да су многе земље које су биле против Сједињених Држава током хладног рата остале незадовољне таквим подређеним и нестабилним положајем, што је данас узроковало повећање њихових војних капацитета. У том смислу Кина дефинитивно предњачи са 7,4 посто раста издвајања за војску најмногољудније земље света.

Блиски исток најбољи купац наоружања

Кад је, пак, реч о Блиском истоку као централном жаришту светских превирања током последњих неколико година, приметно је повећање улагања Саудијске Арабије у армију. И не само да та земља највише улаже у војску у односу на све суседне државе Блиског истока, већ је Саудијска Арабија по износу издвојеном на име војних ресурса за 2013. годину доспела на високо четврто место у свијету. Појашњење тога је наставак сукоба у Сирији у којој Иран помоћу сиријског лидера Башара ал-Ассада успева задржати утицај. Саудијска Арабија се жестоко противи присуству свега што је иранско у њеној близини па је то разлог и повећања војних капацитета у сврху предострожности. Ни друге блискоисточне земље не заостају много за Саудијском Арабијом. “Генерално, издвајања новца у војне сврхе у тој регији су врло нетранспарентна. За прошлу годину није био доступан увид у праве износе за Иран, Катар, Сирију, Јемен и Уједињене Арапске Емирате”, изјавио је Перло-Фреман, истичући да су ти износи вероватно огромни имајући у виду да већина тих земаља велики део зараде од експлоатације и продаје нафте усмерава на војску. Одраније је познато да су земље Блиског истока највећи купци војне опреме на светском нивоу. Да се тај тренд наставља говори податак да је Израел пре неколико дана купио нови војни теретни авион “Супер Херкулес Ц-130 Џ Самсон” од америчке компаније Локхед Мартин. “Испорука овог авиона је важна прекретница у јачању израелских ваздушних снага. Додатно ћемо бити оснажени у оперативном смислу и појачати своје капацитете дугих летова”, изјавио је начелник Генералштаба израелске војске Беннy Гантз, истакавши да је реч о уникатном авиону специјално припремљеном за израелску војску. На крају, опште гледано, улагања у војску иду у складу с економским стањем већине земаља, па је приметно и смањење код многих које је захватила криза. Ипак, чини се да војни капацитети остају у врху приоритета широм света који свакодневно постаје нестабилнији и само је питање дана кад ће неко повћчи обарач. О последицама нико не сме ни размишљати. Извор: Агенције