Правда

То је тема којом се, поред осталих, бавила и агенција Ројтерс у својој анализи, наводећи 10 начина према којима би политика у свету могла да се промени под утицајем украјинске кризе. Као прво, наводи агенција, улога Русије у међународним односима биће ослабљена, макар привремено. Разлог томе лежи у намери Запада да изолује Русију, која је већ искључена из Г8 којој припадају индустријски најразвијеније земље света, а процеси приступања Москве Организацији за економску сарадњу (ОЕЦД) и Међународној енергетској сарадњи (ИЕА) замрзнути су. Друго, покушај Русије да искористи земље БРИКС-а да би ублажила последице поменутих мера, угрожава неспокојство Кине и Индије у вези са Тибетом и Кашмиром, због чега се у осуди БРИКС-а у погледу санкција према Москви не помињу Украјина и Крим. Упоредо са слабљењем улоге Русије, требало би да ојача улога НАТО, јер после завршетка мисије у Авганистану, ова војна алијанса појачава активности у државама у источној Европи. Наводи се такође да би због притиска САД неки од европских савезника могли да одустану од резања трошкова за војску, док би неутралне државе попут Финске и Шведске могле да интензивирају сарадњу са НАТО. Треће, Европа ће покушати да смањи енергетску зависност од Русије, што ће водити ка изградњи нових складишта природног гаса и развијању гасоводне мреже која би се напајала преко Грузије и Турске. Четврто, могло би да дође до промене у партнерству Москве и Пекинга које су често заједно гласале у Савету безбедности УН, и то ка јачању сарадње, укључујући изградњу гасовода према Кини или ка дистанцирању Кине од изоловане Русије. Пето, обнављање водеће улоге САД упркос успону нових индустријских земаља, повлачењу из Ирака и Авганистана и стратешком окретању према Азији, гурнули су америчког председника Барака Обаму у старомодну улогу „лидера слободног света” у кризи између истока и запада у Европи. Европа очекује од САД да испоручује гас и да погура пакт о слободној трансантлантској трговини и инвестицијама. Шесто, украјинска криза учврстила је водећу улогу Немачке у Европи, не само економски, него и политички, а немачка канцеларка Ангела Меркел главни је европски преговарач са руским председником Владимиром Путином. Спремност Немачке да смањи енергетску зависност од Русије биће мера тога колико ће далеко ићи ЕУ, а Меркел је такође 'менаџер за везу' са непријатељски настројеном Јулијом Тимошенко, чија кандидатура за председницу може да заоштри тензије у Украјини. На седмом месту је нагло уједињење држава ЕУ која се нашла пред „спољашњом претњом”, што би могло да доведе до решења неких старих спорова. Осмо, то су покушаји Москве и Запада да придобију за себе аутократе из Средње Азије у земљама богатим енергентима као што су Азербејџан, Казахстан, Туркменистан и Узбекистан, а евентуално слабљење Русије ојачало би њихове везе са Западом. Девето, требало би да буде настављена сарадња Москве и Вашингтона по питању светске безбедности, али су могуће и тензије због Сирије, Ирана, Авганистана или Северне Кореје, а Москва има полуге које би могла активирати, као што су уговори о испоруци противваздушних ракета С300 Дамаску или Техерану. Последње, десето је питање Путинове будућности. Он је на врхунцу популарности, ношен таласом националистичког поноса због Крима. Али, до нестабилности може доћи уколико се нађе под притиском магната гневних због губитка вредности њихових компанија, због губљења страних инвестиција у Русију и због ограничења путовања и замрзавања имовине на Западу. Већина њих му је тренутно одана, али за шест месеци ствари би могле изгледати другачије, закључује се у анализи. Извор: Танјуг