Правда

- Отворио сам рачун у банци и када ми је легла плата, приметио сам да на рачуну имам мање од уплаћеног. Испоставило се да су ми скинули 300 динара за одржавање рачуна, шта год то значило, и још толико за одобравање дозвољеног минуса, који нисам ни тражио. Ту је било још неких ситних трошкова за које и даље нисам сигуран шта тачно значе и одакле долазе - прича Борис Ракочевић (35), наставник из Новог Сада. Банке имају широку лепезу услуга које нуде, али са повећањем њиховог броја, повећава се и број накнада које се корисницима тих услуга наплаћују. Јединствена листа тарифа ових услуга не постоји. Оно што једна банка својим клијентима даје бесплатно, друга наплаћује. Те провизије су тешко видљиве кориснику, а иако у процентуалном износу представљају мали трошак, у дужем временском периоду из новчаника нам извуку велику суму новца. Примера ради, сви грађани који имају отворен текући рачун само за услугу његовог одржавања годишње дају у просеку око 25 евра. По­ди­за­ње нов­ца са бан­ко­ма­та дру­ге бан­ке ко­шта. Ове про­ви­зи­је су дра­стично­но ве­ће ка­да по­ди­же­мо но­вац кре­дит­ном кар­ти­цом, а тад је пла­ћа­мо и на банко­ма­ту сво­је бан­ке. На 10.000 евра кеш кредита, клијент ће у старту морати да се опрости накнаде од најмање 50 до 300 евра за његову обраду, најчешће да и не зна шта му тачно банка под овом ставком наплаћује, а ту је утрошени папир, струја и телефонски импулси, али и трошак закупа пословног простора, ИТ систем, курире, поштанске услуге... - Банка да кредит, ја на њега плаћам папрене камате, на којима они добро зараде. Наплате трошак и за то што ми дају зајам и на њему зараде. То је као да у продавници платим рачун, а онда ми траже још новца, јер су ми продали намирнице - каже Београђанин Ратко Мирковић (50). Извор: Блиц