Правда

Фитосанитарна инспекција креће у контролу око 2.000 парцела засејаним сојом, потврђено је у Министарству пољопривреде. Овогодишња контрола биће првенствено спроведена у окрузима који су претходних година били „најпроблематичнији“, односно у којима је већ гајена генетски модификована соја. Значајније присуство ГМ соје претходних година је примећено у мачванском, западнобачком, јужнобачком и сремском округу и у околини Београда. Иначе, у контроли усева фитосанитарни инспектори користе протеинске тест траке којима могу врло брзо да открију присуство ГМО. - Када откријемо генетски модификовану соју, ГПС уређајима утврђујемо координате парцела на којима се она узгаја како бисмо у службама катастра сазнали ко су њихови власници. Када и накнадни извештај лабораторије потврди присуство ГМО, доносимо решење којим се налаже уништавање усева и покретање казнених мера против узгајивача - кажу за “Блиц” у Фитосанитарној инспекцији и додају да сва количина ГМ соје мора да буде уништена пре него што сазри и постане спремна за жетву. Узгој ГМ соје могао би озбиљно да уздрма домаћу производњу класичне соје коју тржиште Европске уније и жели. Зато произвођачи соје у Србији и апелују да се казне од 30.000 до 50.000 динара, а колико плаћају они који гаје ГМО соју, значајно увећају. Онај на чијој њиви се открију ГМ усеви плаћају трошкове њиховог уништавања и више нема права ни на какве повластице од државе, попут субвенција или повољнијих кредита. Лане је у Србији нађена ГМ соја на 23 хектара, што је четири одсто контролисаног узорка. На основу тог узорка, стручњаци процењују да је у Србији најмање 3.000 хектара под ГМ сојом. Ризик за грађане Оне код којих се у више наврата пронађе ГМ соја требало би додатно озбиљно казнити, јер укључују ГМ соју у ланац индустрије сточне хране и преко тога и у људску исхрану - каже агроекономиста Миладин Шеварлић. Извор: Блиц