Правда

Према речима начелнице одељења за проучавање народне културе Етнографског музеја Весне Марјановић нема великих разлика међу црквама у обичајима који се поштују у данима празника. Она је истакла да је Ускрс, као хришћански празник, почео веома рано да се прославља, како историја хришћанства напомиње, од другог века, тако да су прочишћени народни ритуали и успостављано је јединство са хришћанском догмом. "У народу су врло сведени обичаји. Нема великих обичаја који се примењују током Божића или других празника или који су у супротности са црквеном, хришћанском догмом’’", објаснила је Тањугу Марјановић подсећајући да је за Ускрс везан обичај фарбања, размене и туцање шареним јајима. Фарбају се јаја у најразличитије боје, а црвено јаје као симбол живота било је познато у давној прошлости у многим религијама света, подсетила је она. Према њеним речима, због тога што је то било значајно за човечанство, хришћанска црква је прихватила обичај бојећи га својом симболиком и повезивајући га са ускрснућем Исуса. ‘’Црвена боја је боја крви, а крв представља покретач и живот. Јаја се фарбају у црвено да би асоцирала на нови живот, радјање, али црвена боја у нашој традиционалној култури има својство да штити породицу, микро средину, а онда и целу заједницу’’, објашњава Марјановић. У Србији прво офарбано јаје мора бити црвено и ставља се обично поред кућне иконе или у прозор, на свето, односно, гранично место како би чувало домаћинство. ‘’То јаје се негде назива чуваркућа’’, каже Марјановићева. Она је истакла и да су некада у прошлости жене офарбаним црвеним ускршњим јајима деци прелазила преко чела да би била здрава током читаве године. Марјановићева је навела и да се јаја углавном фарбају на Велики петак, додајући да је у неким крајевима обичај да се јаја фарбају на Велику суботу. Када је реч о обичајима, она је истакла и да су се у појединим крајевима жене облачиле у црно и одлазиле у цркву на молитву обележавајући Велики петак као дан жалости. ‘’Ускрс пада у пролећно време те је то и празник пролећа, буђења природе, вегетације и усмерен је и ка аграру’’, објаснила је Марјановић додајући да је било ритуала који су се обављали на сам дан Ускса. Тако је један од обичаја на сам дан Ускрса, који је задржан у источној Србији, спремање колача на који се ставља црвено јаје. Код православног становништва, обичај је био и да свака породица има свог представника на првој јутарњој служби након чијег повратка би се укућани омрсили ускршњим јајима. ‘’Кажу и да се на празник породица окупља и нигде се не иде. Међутим у сеоским срединама то је била прилика да се покажу момци и девојке, тако да би се већ поподне људи виђали и размењивали шарена јаја’’, рекла је Марјановићева додајући да су се тако и развиле такмичарске игре као на пример Туцанијада у Мокрину, али и другим крајевима. Наводећи да ове године сви хришћани у исто време обележавају Ускрс, она је рекла и да постоје разлике у обичајима када је реч о спремању хране, али нема великих разлика. ‘’У мешовитим срединама преузети су други симболи везани за Ускрс. Тако смо ми као симбол примили зеца што је примерено католичкој средини’’, рекла је Марјановићева додајући да се тај симбол код нас појавио током 18. века са културом Немаца. Према њеним речима, сада је постало уобичајно да поред јајета и пилета, имамо и зеку и да деца одлазе у башту да траже свој поклон који им је донео зека. Извор: Танјуг