Правда

Наслов спорног документа прилично је безопасан: „Предлози за пројекат о основама државне културне политике“. Још увек се не зна када ће смернице из овог текста бити усвојене ни када ће ступити на снагу, а руски министар културе Владими Медински је у више интервјуа истакао да се ради само о „радној верзији“. Упркос томе, новине "Известија" су пренеле тај документ на својој интернет-страници 14. априла – и то је било довољно да отпочну превирања. „Русија није Европа“ Шта се крије у овом нацрту? Укупно 15 страница текста могу да се сведу на три тезе: најпре треба да постоји: „јединствени културно-цивилизацијски код“ који ће утицати на „перспективу, јавну свест и правила понашања“ нације. Затим, Русија би у свом развоју требало да крене посебним „евроазијским“ путем. Због тога основне идеје треба раздвојити од премисе о западним вредностима, премисе која је током последњих 20 година продрла у главе Руса. Цитат: „Русију ваља посматрати као посебну цивилизацију, која не може да се сведе ни на Запад ни на Исток. Кратко формулисано: 'Русија није Европа'.“ Као треће, држава мора активно да се меша у културну политику. Министар Медински то види на следећи начин: „Што се мене тиче, може да цвета 100 цветова. Али заливаћемо само цветове који нам се допадају.“ Медински има 44-године, рођен је у Украјини, и то у породици једног совјетског официра. Студирао је међународну журналистику. За њега „цензура“ није ружна реч. У средишту пажње модерна уметност У шестом поглављу овог документа, који су руски медији назвали „антиевропска доктрина“, стоји и следеће: „Чини се да је смислено одрећи се принципа мултикултурализма и толеранције.“ Уз то, описује се значај националне културе и обичаја. Истовремено, девето поглавље звучи као објава рата савременој уметности. „Не може све што се назива 'модерна уметност' да рачуна на подршку државе. То неизбежно води до преиспитивања односа према кураторима 'модерне уметности' и њиховим ставовима, који не преносе моралне вредности и негативно утичу на друштвену сферу. У најмању руку такву уметност не треба подржавати, као максимум, држава мора да интервенише да би спречила негативни утицај на јавну свест.“ Анонимну групу аутора највероватније чине запослени Министарства културе и кабинета председника Русије. Ако се овај текст упореди са говором који је Владимир Путин одржао поводом преузимања Крима у Кремљу 18. марта 2014, по избору речи и општем тону може се закључити да оба текста имају исто порекло. Уметници за Путина Недавни догађаји показују да „јединствен културно-цивилизацијски код“ није само шупља фраза. Највише пажње у западним медијима привукло је отворено писмо у коме запослени из културне делатности у Русији изражавају своју подршку „политици председника Путина на Криму и у Украјини“. Текст је унапред формулисан у министарству Мединског и послат на адресу свих институција културе које то Министарство финансира: од 14 марта је скупљено 500 потписа. Појединци су одбили да потпишу овај документ – међу њима је директор Ермитажа Михаил Пјотровски и будући директор Бољшој театра, диригент Туган Сокхиев. Григориј Ревсин, управник руског павиљона Бијенала у Венецији, суспендован је са те функције, јер му његова „активна публицистичка делатност“ не дозвољава даље учешће. Међутим, у интервјуу за ДW, Ревсин је изјавио да суспендован само због свог става према Криму: „Ситуација на Криму доказује да живимо у застарелој држави, чији циљеви се нису променили од 19 века. Нама је и даље страно европско искуство новог почетка након Другог светског рата“, каже Ревсин. Према његовом мишљењу, министар културе има веће амбиције од својих претходника: „Медински жели да присвоји идеологију и постане министар идеологије.“ Све јачи отпор Екатарина Дегот, позната руска историчарка уметности и нова директорка „Академије светских уметности“ у Келну, иде и корак даље: „Тренутно прежвљавамо фашистичко-клерикални преврат“, каже она за ДW. „Морамо да учинимо све што је могуће да би подржали прогресивне снаге у земљи“. Сарадници Института за филозофију Руске академије наука изразили су свој отпор „предлозима за пројекат о основама државне културне политике“ Ови академици и универзитетски професори у отвореном писму критикују културну доктрину коју планира Медински: „Овај пројекат претендује да буде свеобухватна идеологија, што је противно члану 13. устава Руске федерације.“ Наиме, у том параграфу стоји да се у Русији „признаје идеолошка различитост.“ Њих посебно копка израз: „Русија није Европа“: „Није никаква тајна да су бројне историјске личности и најмудрије руске главе имали потпуно супротно гледиште.“ Извор: DW.DE (Анастасија Ботско / Дарко Јањевић) / Правда