Правда

Дипломатски представник најмоћније земље света, чији се сваки миг пажљиво анализира, посетио је редакцију Курира и са новинарима овог листа разговарао о ситуацији у Украјини, очекивањима које САД имају од будуће српске владе, сарадњи САД и Србије, али и личном доживљају Београда... Украјина се намеће као горуће питање. Да ли ће САД икад бити доведене у ситуацију да размишљају о војној интервенцији у Украјини? - Украјина има суседе који су у НАТО. Граничи се с Румунијом, Мађарском, Словачком и Пољском, а све ове државе су наше савезнице. По члану 5 НАТО споразума, постоје гаранције да ћемо им, ако дође до инвазије на једног од наших савезника, пружити подршку. Украјина, међутим, није чланица НАТО и не планирамо војну интервенцију. Шта је узрок дешавања у Украјини? Постоји ли дугорочно решење за тај конфликт? - Не прихватам став да је свако ко говори руски Рус. Ја сам Американац, а говорим енглески, нисам Енглез. Није свако ко говори немачки Немац. Имамо Аустрију, имамо Швајцарску, људи тамо говоре немачки а нису Немци. Мислим да теорија да, ако говорите неки језик, то одређује ваш идентитет - није правилна. Оно што је узрок дешавања у Украјини засновано је на разумевању света које је различито од оног који ја имам. Могао бих да окренем ствари и констатујем да има много грађана Русије који не говоре руски. Да ли то онда значи да они који у Русији не говоре руски не би требало да се сматрају Русима, грађанима Русије, иако живе тамо? Ја кажем да би требало да се сматрају. Како оцењујете став Србије према ситуацији у Украјини? - То је веома компликована ситуација за Србију, европску земљу. Толико римских императора је рођено на вашој територији, мислим да их је било 18. То показује да сте увек били део Европе. Кад се хришћанство поделило, ви сте били на граници. У 19. веку, кад сте развијали модерну државу, многи људи тражили су модел образовања у Бечу, Швајцарској, Француској и остатку западне Европе. Ипак, центар православног света био је у Москви, Санкт Петербургу. Увек сте једном ногом били на једном, а другом на другом месту, и приступ Србије кризи у Украјини потврђује све то. Зато људи нерадо бирају једну или другу страну. Такође, имате специфичну историју... Да, због Косова... Неки мисле да је његова независност била прекретница у новијој историји, да је од 1999, или од 2008, много лакше прекрајати границе него што је то било пре 10, 20 или 30 година. - По мом мишљењу, аналогија није коректна. Не питамо за аналогију... - Погледајмо Косово и оно што се тамо догодило. То није било нешто претерано спонтано. Десио се распад Југославије, и онда је остао тај део земље, и питање шта се дешава с Црном Гором, Косовом, Војводином. Идеја је била: хајде да остану заједно, барем неко време. Онда се десило озбиљно погоршање ситуације на Косову. Људи су пуцали једни на друге, убијали се. Ипак, све ово није се дешавало у кратком временском периоду. Како ја разумем историју, ствари су се погоршавале у српском друштву, које тада није било демократско. У једном тренутку, после много разговора са српским властима, НАТО је предузео одређене кораке. Бомбардовање је почело 1999, и завршило се исте године, а затим се још тога издешавало. Сама независност Косова, коју ми признајемо, а ви не, није се десила до 2008. Видите, то је био процес који је трајао девет година. Ако посматрате дешавања на Криму, временски период у којем се све десило прилично је компресован, и било је невероватно мало прилике за дијалог. И иако можда није био успешан у случају Косова, бар је било много времена за то. Зато мислим да су то два различита процеса... Рекли сте да су овог пута дешавања била временски компресована. Да ли је, поново питам, Косово узето као изговор за мењање, или као пример мењања граница, и да ли је управо због Косова сада све ишло овако брзо? Људи сада кажу: „Косово се отцепило, зашто не бисмо и ми?“ - Ја бих рекао да смо у то време одбили помисао да би то требало да буде модел. То бисте морали да знате... Али да ли се Косово користи као изговор? - Можете да имате изговор који хоћете, али сасвим је друго питање да ли је валидан. Можда се сећате, касних деведесетих беснео је рат у Чеченији, и велики број људи тамо тада би био савршено срећан да је напустио Русију и направио независну државу Чеченију. САД су одбациле ту замисао. Били смо веома привржени очувању територијалног интегритета руске државе. Као што видите, ми смо тада, у случају Русије, одбацивали замисао да ствари могу да се мењају тако лако, те смо и даље против мењања граница. Да, може се повући паралела, али исто тако могу се повући и неке друге... Много људи у Дагестану уопште није задовољно... Имате онда ситуацију у Нагорно-Карабаху. Требало би да гледате и ситуацију у другим земљама. Не само оне које вама иду на руку него и оне које вам баш и не иду... Да се вратимо Србији... Очекујемо скоро формирање нове власти. Каква су ваша очекивање од нове владе Србије? Мислите ли да ће се десити природан наставак политике коју је водила досадашња влада или ће реформе бити убрзане? - Господин Вучић, који би требало да постане премијер, у предизборној кампањи је говорио да је економија у веома тешком стању, упозоравао на корупцију, велике проблеме у предузећима која су у државном власништву, на превелику стопу незапослености и фискалне проблеме. Говорио је: „Ако изаберете мене, ако изаберете моју партију, мораћемо да се боримо са овим проблемима, а то неће бити нимало лако“. С времена на време разговарам с њим, и исто то говори и мени, у приватном разговору. Очекујем, дакле, да ће нова влада почети да се бави неким од ових питања. Говорио је о законима који треба да се промене, о томе како ће предузећа у државном власништву морати да послују, људима који се једноставно не појављују на послу, о томе да та предузећа морају да праве профит. Имам све разлоге да верујем да ће следити политику за коју је гласачима обећао да хоће. Али биће тешко. С новим распоредом снага у влади Вучић и СНС ће, очигледно, имати много више моћи него раније. Видите ли могућност да ће се ствари због тога дешавати брже него досад, видите ли да Вучић преузима ту додатну одговорност? - Мислим да би сви у Србији волели бољу економију. У последњих неколико година постало је јасно да би сви желели много мање корупције. Није увек лако учинити да економија функционише боље, много је лакше рећи: „Желим да економија функционише боље“. Мораће да постоји одређен степен стрпљења, јер морате створити правне услове који дозвољавају економију која добро функционише. Владавину закона. Део бизниса је и спровођење уговора, а судови овде раде прилично споро. Такође, од владе очекујем да учини све како би све ово било успешно спроведено, али не очекујем да се ишта деси преко ноћи. Имају ли српски судови снаге да независно утврде кривицу у случајевима системске корупције? - Мислим да имају. Имамо нови законик о кривичном поступку, имали смо реформу судства... Процес се мора убрзати. Свака држава има сопствени правосудни систем, али ја увек гледам наш, амерички, који, истина, понекад може бити спор, али понекад је веома брз. Када у САД имате суђење, сви се појаве, овде у Србији можда дођу, а можда и не. Ако имате владавину права, морате осигурати да се закон спроводи. Србија мора да одлучи, како реформе буду текле, да ли је нешто примењиво, спроводиво. Једна је ствар донети одлуку, пресуду, а потпуно друга остварити је, спровести је. Мислим да су судије у Србији способне за то. Мислим да нови законик о кривичном поступку, на пример, омогућава да се ствари дешавају брже. Видећемо како ће се све то одвијати. Многе америчке агенције и институције имају развијену сарадњу с колегама у Србији. Неки од њих, као што су људи из ДЕА, веома су задовољни сарадњом са српским државним агенцијама. Како је ви оцењујете? - Мислим да је сарадња веома добра. Добра је у борби против криминала, знате да је министар Ивица Дачић био у САД и сусрео се са шефовима ФБИ и ДЕА. Сарађујемо с вашом полицијом. Имате врхунске полицајце који се боре против сајбер-криминала. Криминалци не маре за границе, они раде свуда, па зато и људи који се боре против криминала морају да раде тако. Мислим да и моја земља и Србија препознају ову потребу, и да је однос веома добар. Имали су и добре резултате, ухватили су Шарића... Шта мислите о том случају? - Оставићу суду да одлучи да ли је крив или не, и за шта је крив уколико јесте. Такође верујем, да се вратим на ваше пређашње питање, да би људи требало да се суоче с правдом. Мислим да су ваши судови способни да узму у обзир доказе, да саслушају исказе, и донесу одлуку која је у складу са законом и доказима. Драго ми је што је неко за кога су људи мислили да је криминалац ухваћен, а видећемо шта ће се десити у правном процесу. У чему је највећи потенцијал кад је о будућој сарадњи САД и Србије реч? - Волео бих да га видим у економији. Волео бих да видим Србију у којој је стопа незапослености пет-шест процената, више младих људи, и старијих, наравно, који се баве бизнисом, рецимо у области информационих технологија, јер имате врло добар ИТ сектор. Већ купујемо аутомобиле од вас, „фијате“, па и муницију из фабрике „Први партизан“ у Ужицу. И нама је потребно интензивирање ове сарадње. Потребно је развијање односа не само између две војске или полиције него и на дубљем нивоу. То је оно што бих ја волео да видим, да се економска сарадња побољша. Извор: Курир