Правда

Наиме, пошаст чији је латински назив Пуцциниа граминис у прошлости је већ била одговорна за масовну глад, а настала је у Африци, одакле се проширила на Азију, а затим и на Европу. Стручњаци упозоравају да би ова биљна болест, коју називају „дечјом парализом пољопривреде“, сада могла да услед климатских промена изазове праву пандемију међу усевима пшенице и тако угрози животе многих којима исхрана зависи од те житарице. - Према садашњим проценама, гљивица би могла да се прошири у етапама. У првом налету на мети би се нашли усеви на Блиском истоку - рекао је др Дејвид Ходсон из Међународног центра за побољшање квалитета кукуруза и пшенице из Адис Абебе у Етиопији. Стручњаци оправдано страхују од ширења опасне биљне заразе јер је у последњој њеној епидемији, која је 1950. захватила Северну Америку, уништено више од 40 одсто приноса жита. Научници од тада покушавају да узгоје врсту која би била отпорна на њу, међутим, 1999. гљивица је мутирала и поново кренула да хара континентима. Сада јој је подложно чак 90 одсто рода пшенице у Африци. Прошле године гљивица се појавила у Немачкој након више од 50 година. До тога су довеле климатске промене јер је услед неуобичајено високих температура дошло до каснијег развоја пролећних приноса. Такође, прошлог новембра гљивице су у Етиопији уништиле 50 одсто усева. - Епидемија рђе је попут шумског пожара - каже др Ходсон. Извор: Курир