Правда

Многи шефови у Србији запослене зову и после радног времена, поруке и мејлове шаљу и по неколико сати касније, полемишући са радником о задацима који би требало да се што пре спроведу. Послодавци, наравно, то објашњавају потребом да фирма буде што успешнија. Најновији закон у Француској најбољи је пример како се стало на пут послодавцима који не разумеју да запослени мора да има и приватан живот како би на послу био продуктиван. По новом француском закону, запослени су након радног времена обавезни да искључе мобилне телефоне и окану се посла на компјутеру. То значи да француски радници морају да игноришу мејлове својих шефова када су ван канцеларије, па чак и на својим "смарт" телефонима. На овај начин Французи су успели да се изборе са “гњаважом” газда, а нови закон највише ће помоћи запосленима у ИТ сектору и у консултанстким фирмама. Процене су показале да је у тој земљи око 250.000 људи запослено у оба сектора. Није тајна да многи запослени пристају да су шефу увек доступни, скраћујући себи шансу да проживе још нешто сем рада, реда и дисциплине у колективу. Француски синдикати су још 1999. године издејствовали јединствену радну недељу од 35 сати, а сада су отишли корак даље у бици за опуштеније и вредније раднике. Недавно су и Швеђани дошли на идеју да растерете своје запослене, а пример је дала градска управа Гетеборга која планира да спроведе експеримент током којег ће запослени радити шест уместо осам сати дневно, али ће примати пуну плату. Објашњено је да ће градска управа одсад рад организовати кроз два сектора, тако да ће имати експерименталну и контролну групу. Запослени у једној ће радити шест сати, а у другој осам сати. За свој рад радници обе групе биће исто плаћени, а на крају ће се упоредити рад група и утврдити која је ефикаснија. Некада се сматрало да су Грци међу највећим лењивцима. Међутим, Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) дошла је до закључка да Грци проводе највећи број радних сати годишње на послу (2.000), али постижу 70 одсто мању продуктивност од Немаца који раде 1.4о0 сати у 12 месеци. Како би се краће радно време одразило на запослене у Србији остаје да се види за нека друга времена, пошто ни синдикати ни послодавци ову тему не разматрају. Директор Уније послодаваца Србије Драгољуб Рајић наводи да запослени у Србији, такође, немају обавезу да се јаве својим претпостављенима на телефон после радног времена. - Уколико се радник не одазове на позив свог шефа након радног времена или не одговори на његов мејл, то не може бити основ за отказ или казну. Ако послодавац планира да измени радно време запослених, о томе мора да их обавести бар недељу дана раније. Све то пише у закону, и све то важи. Друга је прича што се наши радници боје да пријаве послодавца јер брину за голу егзистенцију – каже за Телеграф.рс Рајић. Извор: Телеграф