Правда

- Даваћемо прогнозе за четири дана са већом вероватноћом, за 10 дана са мањом вероватноћом и за три месеца "са изгледима" да долази топлотни талас, рекла је начелница у Националном центру за климатске промене при РХМЗ Јасминка Смаилагић. Она је објаснила да ће Саветодавни билтен за топлотне таласе бити на сајту Завода од 1. маја до 30. септембра, кад метеоролози очекују могуће периоде са екстремно високим температурама. Истичући да је интензивније праћење климатских промена почело од 1984, кад је уочено да смењивање топлих и хладних таласа постаје једна од карактеристика климе у Србији, Смаилагић је изјавила да је запажено да су топлотни таласи све чешћи и све дужи. - Раније смо у просеку имали два до четири топлотна таласа у току године, а од 1984. шест до осам. Њихово просечно трајање је пре било шест до осам дана, сада је осам до 10 дана, рекла је она и подсетила да је најдужи топлотни талас у нашој земљи био регистрован 2007. и да је трајао цак 22 дана без прекида, праћен тропским ноћима. Смаилагић је најавила да ће Завод, такође, одређивати температурне прагове који су кључни за најављивање ледених таласа, у периоду од 1. новембра до краја фебруара. - Хладни талас који је захватио нашу земљу 2012. однео је чак и људске жртве, подсетила је она и додала да ће анализе метеоролога допринети да се све службе на време припреме. Чланови Радне групе експерата из области климатских промена и здравља упозорили су раније ове године да наша земља једина у региону још нема протокол за поступање и заштиту здравља у току топлих и хладних таласа. На препоруку Светске здравствене организације, истовремено се припрема и национални план адаптације на климатске промене, са циљем да се спрече и смање њихове негативне последице на здравље људи. - Активности везане за рано алармирање крећу од Републичког хидрометеоролошког завода, али је потребно да буде укључен читав низ других служби, пре свега здравствених, рекла је Смаилагић и објаснила да ће се подаци свакодневно прослеђивати Институту за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут", који ће координирати активности здравствених завода у окрузима. Земље у свету које већ имају националне планове адаптације на климатске промене размењују искуства путем Оквирне конвенције Уједињених нација о промени климе, усвојеној 1992. на "Самиту о планети земљи"у Рију. Као најосетљивији сектори који су погођени климатским променама дефинисани водни ресурси, здравље људи, пољопривреда, климатска "ургентна стања", природни екосистеми и системи здравствене заштите. Извор: Танјуг