Правда

Из те снежне, истовремено злокобне и идиличне пустоши руски гас иде у Европу гасоводом који је само од Новог Уренгоја до украјинског града Ужгорода на словачкој граници, одакле се грана по Европи, дуг више од шест хиљада километара. Плин је руско “злато”, енергент који је ту велику државу учинио политички и привредно моћном. Гаспромова ексцентрична и егзотична тура била је отворена за новинаре из земаља Јужног тока. Гас ће баш с ових јамалских налазишта поћи кроз цеви Јужног тока, и то до Анапе на Црном мору на пут од 5,5 хиљада километара. Нови Уренгој, највећи град Јамало-ненецког аутономног округа, осим што се дичи титулом “главног плинског града Русије” заправо је седиште “утопијског” Гаспромланда. Највећа руска мултинационална компанија Гаспром је де факто власник тог дела Сибира, држава у држави. Нека врста фантазмагоричног бајковитог града усред ничега. Све је Гаспром, а готово све ретко становништво тог подручја ради у Гаспромовим постројењима расутим на негостољубивом северном тлу и низу Гаспромових фирми - Гаспромавио, Гаспромшкола, Гаспромхолетли, Гаспромбанка, Гаспромтуризам, Гаспромвећштагод. Нови Угренгој, са садашњих 150 хиљада саграђен је на пустоши, на Арктичком кругу - на месту где зима и снег трају 329 дана, а тло је увек замрзнуто. Поларни круг се “пролази” тако што се легне на земљу, и онај ко је већ имао ту иницијацију мора новајлију закотрљати преко линије круга, а након тога се на екс мора попити најмање деци вотке, уз ненецку смрзнуту рибу. На тим температурама то делује исцелитељски. Како каже млади економист Виталиј Старогубко, који се родио у Новом Уренгоју, лети (које траје отприлике два месеца, али и у јули или августу зна да пада снег) кад рониш у језеру, где се “Сибирјаки” брчкају у ретким врућим данима већ након неколико метара дубине на дну се види лед! Иначе температура варира од прихватљивих -55 до -58, док се у неким крајевима Јамала спушта и до -70, а лети може досегнути и плус 25-30. Најкраћи дан, израчунали су траје тек 1 сат и 8 минута. Лета су кратка, слатка, брза и сулудо бујна. У свега неколико дана или недеља биље израсте, процвате, даје плод или потомство и припрема се за дугу и туробну зиму. Тада се роди и највише деце. Дуге су и разуздане поларне ноћи. Но, производња и градски живот не обазире се на температуре, школе су једине које знају не радити кад падне на -40. Вртићи и бушотине, ипак, раде стално. - Па, родитељи морају оставити негдје децу. Они раде, каже директоркаа најексклузивнијег вртића на свету Морозка, гдје деца сваки дан пију пенасти “ваздушни коктел” с укусом јабуке за лакше дисање, а вртић је опремљен с базенима, фолклорном групом, "свемирском" стоматолошком амбулантом, сланом собом, опремљеним лабараторијама, играоницама, музичким собама и витким, оку угодним “тетама” које траже и проучавају какве све способности имају њихови млади, весели штићеници. Када су средином 70-их откривене те енормне залиха гаса, тадашњи кремаљски комунистички властодршци одлучили су да на сасвим празном простору, где понекад ни људска нога није ступила, а и звери избегавају те просторе, морају изградити град уз велика гасна постројења, разсута широм Јамала. Град се почео ширити од привременог радничког насеља, где су данас раскошни станови за запосленике Гаспрома и који су с правом добили назив - кварт Оптимиста. Руси те пионире и освајаче леда зову “ первопроходци” - они који су прошли први. Заиста је требало довољно лудости и оптимизма да се на тој леденој, мочварној и песковитој недођији изгради град са свим обележјима и потребама које има један “обичан” град. Иако се до неких налазишта и бушотина може само хеликоптерима, у околини је саграђено преко 1500 километара друмова и 400 километара пруга како би се повезале фабрике. “Први” гас је већ на дубини од 1200 метара, али првих 400 метара, а негде и до 1000 метара је смрзнуто тло које треба пробити. Град су морали изградити како би колонизовали тај крај, како би се утаборили на том подручју, а не да само на производне погоне довозе људе авионом. - Овако је хуманије. Град је то са свим потребним стварима, с опородицама које су ту, што свакако олакшава живот у овим условима, каже директор Гаспром Добича (Гаспром експлоатација) Сергеј Мазанов који “влада” Јамалом. У граду већ живи трећа генерација досељеника. Извор: Јутарњи.хр