Правда

Због тога, председник Коалиције удружења избеглица Миодраг Линта најоштрије осуђује дугогодишњу дискриминацију на етничкој основи тих породица чије су куће и привредни објекти били одузети после завршетка рата 1995. године, на основу Закона о привременом одузимању и управљању одређеном имовином и дате на привремено коришћење грађанима хрватске националности. -Привремени корисници тј. Хрвати су, супротно закону, предузимали одређена улагања у имовину, међутим, хрватски судови су доносили пресуде којима су обавезали власнике тј. Србе да привременим корисницима врате средства која су они улагали у њихове некретнине без њихове сагласности. У питању су следеће породице: Никитовић, Вујчић, Рјах, Бућан, Ћалић, Савановић, Милојевић, Дрча, Дупор, Миладиновић, Павловић, Павловић, Гвоздић и Кунић, саопштава Линта и додаје: -Решавање ових случајева било је један од услова за затварање поглавља 23. „Правосуђе и људска права“ 30. јуна 2011. године у приступним преговорима Хрватске за улазак у Европску унију. Хрватска није испунила услов али се обавезала, својим „Акционим планом за испуњавање преосталих обавеза из преговора о приступању ЕУ“ да ће наведених 14 случајева решити пре уласка у Европску унију 01. јула 2013. године, али то није учинила до данас. На решавању овог проблема, како наводе оштећене породице, посебно се, пре затварања преговора о поглављу 23, ангажовала Весна Пусић која је од 2008. до 2011. године била председница Националног одбора за праћење преговора о приступању Хрватске Европској унији. Весна Пусић је лично иницирала више састанка у циљу решавања овог проблема али је све остало на томе - oбјашњава Линта. Линта позива хрватског премијера Милановића и прву потпредседницу хрватске Владе Весну Пусић да, у што краћем року, испуне преузету обавезу и да Влада Хрватске усвоји Одлуку којом се српске породице тј. власници некретнина изузимају из обавезе поврата средстава и трошкова парничног поступка држави и привременим корисницима у поступцима неовлашћених улагања, као и да се скине хипотека са њихових некретнина у земљишним књигама. То значи да би држава преузела обавезу плаћања одштете привременим корисницима за уложена средства у некретнине док би се власници ослободили било каквих обавеза према привременим корисницима или према држави. Поред тога, Миодраг Линта је затражио српског Министарства спољних послова да се активно ангажује на решавању овог проблема кроз стални дијалог са хрватским Министарством вањских послова. -Посебно хитан за решавање, од 14 поменутих случајева, јесте случај породице Кунић јер је општински суд у Карловцу за 12. мај заказао продају њихове имовине у селу Загорје, општина Крњак, на Кордуну. Наведени суд је утврдио да вредност све имовине породице Кунић износи око 176.000 евра тј. тачно онолико колико треба да исплати привременом кориснику хрватске националности за улагања у његове некретнине - закључује Линта. Извор: Правда / Драган Башовић