Правда

- Жао ми је што своје име и презиме нисам уновчила и заштитила као бренд. Ја сам за Србију оно што је Марадона за Аргентину или Пеле за Бразил, с том разликом што се не дрогирам и не крадем. Живим поштено и свакоме могу да погледам у лице. – са сетом каже Светлана Китић Ипак, лепо је то, да сте од стране ЕХФ проглашени најбољољом рукометашицом на планети. Колико вам то признање значи? - Титуле и признања годе, али да се не лажемо, од тога се не живи Ето, да сам брендирала име, данас би од тога живела,и не би се сналазила и мучила, као што то ради већина народа у Србији. Упркос свему живот ми је испуњен. Својевремено сте проглашени и најлепшом спортисткињом. Шта је та титула за вас значила? - Ми Босанке смо лепе жене. Знала сам да је тако, имала сам огледало. Међутим, иако ми је та титула пријала, није ми много значила. У игри нисам користила лепоту и шарм, већ вештину баратања лоптом. Ваша лепота мамила је уздахе мушкараца. Многи су вас сматрали заводницом. Да ли сте се заиста тако и осећали? - Никада! Била сам само заводница са лоптом на терену. За остала завођења нисам знала, Момци су долазили на тренинге и утакмице вашег тима само да би вас гледали. Да ли сте тога били свесни? - Ко памти, тај верује. На тренинге је долазило 1.000 људи. Нисам обраћала пажњу на њихове реакције, била сам концентрисана на терен, мада сам се трудила да изгледам лепо и уредно. Да ли је лако било прићи Светлани Китић и освојити њено срце? - Није! Да ли су се мушкарци плашили или не, стварно не знам. Чак и да су покушали да ми приђу, све би се завршило на томе. Па, како сте онда успели да се удате, не једном, него више пута? - Приче су остварене мимо рукометног терена. Пукла су вам четири брака и једна дужа веза. У чему је проблем? .- Изгледа да нисам знала да бирам. Ниједан брак није пукао због преваре. Остављала сам их због неслагања и различитих карактера. Нисам желела ограничења и личне фрустрације. Нису ме схватили као личност, жену. Увек је бољи здрав развод него болестан брак... Упркос љубавним бродоломима успели сте да пребродите кризе. Где сте црпили додатни извор енергије?. - Себе не доживљавам као храбру жену. Нисам била плачљива, нисам падала на колена, нити молила за било чију помоћ, већ сам се борила , јер сам знала да то дугујем својој децу. А да је било тешко - јесте Прво сам се удала за фудбалера Блажа Слишковића и после четири месеца брака развела, због његове посесивности. Годину дана након развода, вратила сам се својој првој љубави, Драгану Дашићу, са којим се венчала 1982, а исте године добили сина Николу. Да би изашла на крај са обавезама око каријере и детета, била ми је потребна Драганова помоћ, али је изостала и после четири године сам ставила тачку и на тај брак. Пред крај 1988. године, по трећи пут сам отишла пред олтар, са спортским и естрадним менаџером Гораном Богуновићем, са којим сам исте године добила ћерку Мару. И тај брак је брзо пука.о Растали смо се због његове посесивности. Он је збрисао у Нови Сад, а ја са Маром остала у Немачкој. Неколико година после развода пријатељица ми је јавила да је Горан отпутовао за Будимпешту, и од тада му се губи сваки траг. Контактирала сам све инситуције и даље не знам шта је било сњим, да ли је жив или мртав. И даље се води као нестало лице. После трећег неуспелог брака, заљубила сам се у бизнисмена Зорана Ковачевића. Три године смо били у вези и из вамбрачне заједнице добили ћерку Александру. Само 15 дана по рођењу Сашке, Зорана су убили на прагу породичне куће. До данашњег дана није расветљено његово убиство. Негеде при крају 2007. године упознала сам последњег човека у мом животу, Милана Магића. Били смо неколико година заједно, али и та веза је пукла, због различитих карактера. Сва ружна сећања сам избрисала. Доста ми је било трагедија. Са сином, снајом, унуком, и две ћерке уживам и не желим да се окрећем прошлости. Идем напред! Једно време провели сте у политици, били Народни посланик. Ко вас је на то наговорио? - Ивица Дачић, Милутин Мркоњић и Велизар Ђерић Због чега сте побегли из политике? - Нисмо били једно за друго. Желела сам да побољшам услове живота жена у Србији. Идеале нисам могла да остварим, а другови су имали неку другу визију. Да ли сте у контакту са бившим партијским друговима и да ли су вам кад изашли у сусрет да помогну? - Откако су постали високи функционери, уопште се не јављају. Тражила сам помоћ да унапредимо женски рукомет, али нису имали слуха. Много сам љута на њих и не бих да употребим неку тешку реч – закључила је Светлана Китић. Извор: Правда / Слободан Милошевић