Правда

У ауторском тексту за лист Данас председник ДС је написао да "опет влада атмосфера страха и једноумља, опет један човек претендује да замени све институције. Преузели су неке наше идеје, али само реторички. То што обучете дрес Бајерна, не значи да играте у њему". Као што сам 1992. године рекао Слободану Милошевићу у очи и пред камерама шта мислим, тако и данас отворено и јавно, јасно и гласно поручујем Александру Вучићу - бајонетима можете све, осим седети на њима. Блаћење и хапшење политичких противника није обележје демократије, већ режима који се препознаје по имену владара и има облик личне власти. Александар Вучић није проблем Драгану Ђиласу, већ Србији. Ако о солидарном порезу ћуте универзитетски професори, ако о цензури и аутоцензури шапућу новинари, ако пред кршењем људских права затварају очи организације које се тиме баве, ако о најгорој економској ситуацији у последњих 20 година ћуте скоро сви знајући економисти - част изузецима, онда не треба да чуди што Србија тоне у мрак. Није питање ко гаси светло, већ можемо ли заједно то да спречимо. Концепт завади и подели па владај дао је своје резултате како разбијањем опозиције, тако и намером да се иде ка концепту једнопартијског плурализма. Највећи проблем је што они који су до јуче били наши пристају на ту игру. Демократска странка је изгубила, а они који су тај налог испуњавали нису добили. Убеђен сам да Демократска странка, како због својих оснивача, тако и због својих бирача, мора да остане доследна својим основним вредностима, а не да буде понизна и понижена. За убијање Демократске странке и опозиције користе се осим медија и државни ресурси. Селективно хапсе, приводе и саслушавају непослушне, оне који пружају отпор, оне који критикују или који не аплаудирају вођи. У Србији данас не важи правило - свако је невин док се не докаже да је крив, већ обрнуто. Људи се недопустиво дуго држе у притвору без суђења. Можда је чак и већи проблем што се велики број грађана томе не само не противи, већ се тиме путем таблоида и храни. Продаје се лажна нада. Такво стање је неодрживо, а цена коју ћемо сви заједно платити веома је висока. Србијом данас влада страх. Егзистенцијални страх. Док владајућа странка у Бору у једном дану запосли 500 људи, оно што је остало од средње класе ућуткује се и опорезује. Након што су удомили своје чланове у јавном сектору, сада би да оптерете и приватни. Привредници, уместо да имају подршку, раде у страху. Земља се распродаје и распарчава. Демократска странка била је и остала брана тим процесима. Она је упркос свим притисцима трајала пре мене и трајаће и после мене. Остаће оаза слободе и демократије упркос ауторитарном цунамију који оставља пустош иза себе. Ђинђићеве речи су живе и данас, а Домановић и Нушић су актуелнији него у време када су писали своја дела. Демократску странку одувек су чинили, пре свега, идеје и вредности, као и људи који у њих верују и који су спремни да се боре и жртвују за своја уверења. Оптужују нас да немамо програм они који су га од нас преузели, али и они који су га претходних година писали. Постоје темељна програмска начела од којих нећемо одустати. Ми смо за владавину права, а не људи, за јаке институције, а не за чврсту руку, за предвидљивост норми, а не за неизвесност и владавину страха и помоћу страха. Основ независних институција је независно судство. Они који су га реформисали више нису у ДС-у, они који су га критиковали сада га злоупотребљавају. Србију морамо да мењамо вредносно. Промене вредности нема без улагања у културу и без промена у образовању, које мора да буде прилагођено европској перспективи и локалним потребама. Улагање у образовање није трошак, већ најбоља инвестиција. На дужи рок, образовање је најбољи пут изласка из сиромаштва. За опозиционо деловање неопходно је стрпљење, а најважније је враћање поверења. Бићемо опозиција која прави разлику између странке која би хтела да се поистовети са државом и саме државе. Немамо проблем да подржимо све оно за шта верујемо да је добро, нити да критикујемо и осудимо све оно што није у интересу грађана Србије. Зато је потребно јачати механизме контроле спровођења закона, али и нудити алтернативна решења. Ова влада више неће моћи да се крије иза реченице - за све је крива претходна влада, јер је ова влада била и претходна влада. Држава није и не треба да буде плен за запошљавање страначке клијентеле. Државна управа мора бити реформисана да постане високо стручан сервис грађана. Неопходно је ослободити јавна предузећа и установе уплива партија. Први смо у Београду почели са избором директора јавних предузећа путем конкурса, како бисмо довели најуспешније менаџере, који морају бити добро плаћени како не би били корумпирани. Децентрализација је важна да се власт заиста приближи грађанима и тачки примене политике. Ниво децентрализације треба да уважи државно јединство, односно регулативне интегративне функције државе и суверенитет Србије као државе. Децентрализација подразумева и децентрализацију централне касе, јер без пара надлежности никоме на локалу нису потребне. Неозбиљне политике Војводину виде у крајностима између централизма и сепаратизма. Те крајности међусобно хране једна другу. Неопходно је уважити географске, културне али и економске специфичности и особености Војводине и уклонити разлоге који утиру пут свакој новој државности и сепаратизму. У спољној политици видимо Србију на Западу, али са пријатељима и на Истоку, свесни да су у односима међу државама трајнији интереси него пријатељства. Зашто је проблем да кажемо да смо сувише мали да бисмо одређивали да ли ће се свет заснивати на принципу територијалног интегритета или права на самоопредељење, али да неко правило мора да се успостави. Како сада ствари стоје "правило" је да можете да се одвојите ако имате америчке или руске војнике на својој територији. Иначе не можете. То правило је ће од Европе направити буре барута већ у наредних десетак година. Демократска странка је дуго година више била странка уверења него странка власти. Године власти су нас уљуљкале. Завладали су инерција и конформизам, доминирају интереси и преовлађује летаргија. Запостављени су критеријуми за вредновање и напредовање у организацији. Зато ћемо кроз реформу странке коју почињемо радном скупштином прописати јасне критеријуме које свако ко жели да има функцију у странци или испред странке мора да испуњава. Ја не живим од политике, већ за политику, али то није случај са делом страначких функционера. У Демократској странци не могу кључне референце бити ни завршен Мегатренд, ни купљена диплома, ни то да ли је неко татин или мамин син, односно да ли има свог покровитеља у странци. Људи без имена и адресе, без радног стажа и биографије, не могу представљати Демократску странку. Људи су се сродили, али нису се родили са функцијама. Страначка демократија је као корен дрвета, почиње одоздо. Мењање Србије почињемо уређењем сопственог дворишта и личним примером. Најбољи и најспособнији добиће највише позиције. Отворили смо унутар-страначки дијалог, али неопходно је и шире учешће и изјашњавање чланства о важним питањима и темама и странке и државе. Извор: Данас