Правда

НАТО процењује да Русија има војни капацитет да продре све до Одесе на југозападу, и до Придњестровља, проруске енклаве у суседној Молдавији. Русија нема довољно снага да окупира читаву Украјину силом, осим ако влада у Кијеву потпуно не пропадне. Процена је да Русија има око 40.000 људи на граници. То можда звучи много, али није у поређењу са величином земље. У Другом светском рату исту територију је бранило око милион људи. Опција 2: Ограничена интервенција Многи аналитичари предвиђају ограничену операцију, под изговором чувања мира или хуманитарних циљева. То би подразумевало ангажман довољно људи таман да се осигура једна или две провинције - Доњецк или Луганск су очигледне мете са обзиром на ниво сукоба. Мале, лако наоружане јединице могле би, према Вулфу, у року од пар сати да затворе главне путеве и одбране се од било каквог контра-напада. Све Украјинске јединице нашле би се опкољеним и изолованим. Циљ би био да се избегне крвопролиће, можда уз омогућавање рефернедума, налик кримском. Ограничена и релативно безболна операција би била јасан успех за домаће и стране политичке конзументе, и избегла би уједињавање међународних мишљења око јачих санкција. Опција 3: Још од истог Наравно, Русија би могла да настави са оним штои већ ради, пише Вулф. - Може да настави да дестабилизује Украјину мањим деловањем маскираних специјалних јединица тамо где је то потребно. Ово може бити учињено са гледиштем да се поткопа кијевска влада и да се изрежира колапс, можда уз успостављање пријатељског режима. Може бити и увод у сецесију. Коју год опцију Москва да одабере, историја нас учи да је рат увек непредвидив. Још једна војна мудрост је да се и најбољи планови распадну чим се испали први метак. Извор: При.орг