Правда

Чему би се данас подсмевао Нушић? - Све што је написао још је препознатљиво и живо! „Сумњиво лице“? Нагледали смо се оних који живот посматрају као посед, а све оно што га угрожава као опасност. За њих су сви сумњиви док се не докаже супротно. А обично се не докаже. „Госпођа министарка“ је, такође, наша данашња прича. Међу нама су и ујка Васа, зет Чеда, ћерка Даница. О Живки министарки да не говоримо. Рентгенски снимајући друштво и карактере Нушић причу ставља у одређени контекст и тако сама реалност постаје смешна. Непогрешиво је детектовао наш егоизам и бахатост, став да је све дозвољено зарад сопственог успеха, ускогруду малограђанску свест, покондиреност, необразованост, амбициозну и агресивну глупост. Како се од тога бранити него смехом? Све је исто, можда је сада само још масовније. Зар потреба министарке да поново уда своју ћерку није својеврсно спонзорство јер је заправо њој, лично, стало до положаја и успеха? Па „Ожалошћена породица“ и то одсуство сваке емоције код гладних, похлепних звери? Ако данас говоримо о корупцији, све је записано код Нушића: одсуство етике, одговорности, лажна обећања и завођење маса - ето „Народног посланика“. Као политички сапутник свог времена, како процењујете савремени тренутак? - За мене више ништа није изненађење. Политика је нека врста танга, у њој врло често имате два корака назад и један напред. Мада, мање-више, цео свет тако „плеше“. Можда су неки имали само више среће... Полако али сигурно прошлост престаје да икоме нешто значи. Као да се све свело само на данас. Коју лекцију нисмо савладали из прошлости? - Нисам заговорник приче да се историја фактографски памти. Свега тога има у књигама, данас и на интернету. Занима ме заборављена дисциплина: како ми то путујемо кроз живот и трајање? Шта је мој народ пре и после мене, шта смо научили? Верујем да је смисао у сталном учењу. Кад поверујеш да све знаш - живот си зауставио. Људи који прижељкују ауторитет у држави или сопственој породици плаше се слободе. Она је динамична, не статична. Мења се и све што дозволиш себи, мораш и другима. Морамо бити и будни, а неко нас је научио да спавамо и не учествујемо у сопственим животима. Шта би за нас буђење требало да буде? - Ако говоримо о стратегији опстанка, буђење нам тренутно није препоручљиво. Идеално би заправо било кад бисмо сви били будни, а правили се да спавамо! Ствар је, нажалост, обрнута... Зато је сваки политички помак добродошао у коме постоји озбиљна заинтересованост за буђење народа. Нажалост, нисмо у ситуацији да будемо у потпуном складу са собом, и када је Крим и када је Косово у питању... Ми смо „сламка међу вихорове“. Ваља нам преживети. Буђење је требало да буде и ваша „плишана револуција“. Како са те тачке посматрате данашњу власт? - Шта је власт? Она је изазов, не само амбиција. Скенер за оно од чега сте састављени. Ако због власти изгубите себе, онда је нисте достојни. Увек је најважније питање шта је нека власт урадила. Људи обично мисле на материјална добра, али су дела последица промена на нивоу духа: да ли имамо више вере, наде, смисла. Свако ко даје смисао свом делању, негде тај воз гура. А „будност“ значи - открити да ли су у питању стварне намере или манипулација. О каквој сте Србији ви сањали у време 5. октобра? - Заљубио сам се у Ђинђићеву визију Србије. Ја сам човек тима, у политици као и у уметности. Волим да остварујем снове. Доживео сам политику као радионицу у којој се сан може претворити у јаву. А онда сам сретао само људе који су уместо Србије стављали себе у центар тог сна. Ма шта ко мислио о Ђинђићу, он није био такав већ непоправљиви визионар. И политичка инспирација за оне који су сад и који тек долазе. Шта вас је у протеклих четрнаест година највише обесхрабрило? - Убиство премијера. Пуцањ у њега је пуцањ у будућност Србије. Знам да би се наљутио што над њим ламентирам, али зато сам се и упуштао у политику после њега. Нажалост, покрет „Моја Србија“ није имао шансу јер иза себе није имао ниједног тајкуна нити политичку подршку. Данас више немам времена да се разочарам. Позориште ме је научило да је људски карактер кварљив... Ипак, да ли бисте се под неким околностима поново упустили у политику? - Са честитим људима и правим изазовима, увек! Ако могу бар мало да допринесем и погурам за будућност ове земље, ту сам. Само дела говоре о људима. Нису више важна лична имена или имена странака, само дела! И то у најкраћем року, што значи мање од једног мандата. Сада видим мозаик различитих потеза који би требало да постану артикулисана слика. Народ је овим изборима показао вољу и жељу да се нада, а то је велики ресурс енергије. Одбацио је све које више не жели да види на политичкој сцени и дао глас онима у којима види будућност и наду. Народ није за потцењивање, спреман је и на жртву само да изађе из мочваре и стане на суво. Досадашње власти нису према њему биле поштене. Ако су у питању праве реформе спреман сам да допринесем, колико год ме здравље и памет служе. Увек сам за рад, борбу и активно креирање будућности! Извор: Новости