Правда

На истраживачки текст америчких новинара у коме се наводи да је Вашингтон преко своје Агенције за међународни развој (Усаид) финансирао и организовао „кубански Твитер” са циљем да ојача опозицију и свргне комунистичку власт на Куби, Бела кућа је одговорила у року од неколико часова. Откриће Асошијетед преса (АП), поткрепљено стотинама докумената и многобројним интервјуима, објављено је пре два дана ујутру, а већ по подне по америчком времену реаговао је портпарол Беле куће Џеј Карни тако што није у потпуности ни демантовао, али ни потврдио изнете податке. Карни је за спорни програм Усаида рекао да није био тајан и да није укључивао обавештајне послове, али да је рађен „у дискрецији”. „То је био уобичајени програм помоћи за развој”, тврди он и додаје да је дискреција била неопходна како би се у ауторитарном окружењу заштитили људи који у њему учествују. Новинари АП тврде управо супротно, да је програм „кубанског Твитера”, друштвене мреже која омогућава брзе текстуалне поруке преко мобилних телефона, осмишљен са циљем да убрза окупљање опозиционих снага на Куби и да се масовним протестима ослаби и свргне Кастров режим. Узор за оваква опозициона окупљања били су Иран, Филипини и Молдавија. Амерички новинари такође откривају да су „предузете мере како би се сакрила права природа и циљ новонастале кубанске друштвене мреже” и да је новац за тај пројекат ишао преко неких банака са Кајманских острва, како би му се забашурио прави траг који води до Вашингтона. Цитирају се чак и упутства шефова Усаида да се за „кубански Твитер” направе „лажни рекламни плакати, који би упућивали да се ради о комерцијалној компанији”. Бела кућа, међутим, тврди да програм није имао за циљ да Кубанце увуче у „опозиционе делатности, без њиховог знања”, док се у тексту АП-а подвлачи како је Усаид скупљао личне податке Кубанаца који су учествовали у текстуалним комуникацијама, како би, кад за то дође време, Вашингтон са њима контактирао и помогао им да свргну режим. И друге земље, међу којима су Шпанија, Ирска, Велика Британија, али и Никарагва, Костарика и Кајманска острва, биле су уплетене у овај подухват, према подацима АП-а, који додаје да оне „можда нису ни знале о чему је реч”. Пројекат Усаида радио је више од две године и привукао 40.000 кубанских следбеника, да би се потом без објашњења угасио, наводи АП. На идеју да отпочне са програмом узбуњивања и организовања кубанских незадовољника, Вашингтон је, према АП-у, дошао када је успео да се преко „кључног контакта” у „Кубаселу” (државном кубанском мобилном провајдеру) докопа бројева мобилних телефона пола милиона Кубанаца. Ти бројеви дати су бесплатно Усаиду. Креатори „Зун зунеа” (име друштвене мреже дато по цвркуту кубанске птице сродне колибрију) на почетку су привлачили Кубанце пуштајући актуелне поруке о музици, спорту или кретању урагана... Када се довољан број Кубанаца прикачио за ове вести, које су емитоване ван кубанске државне контроле, мрежа је постала интерактивна и корисницима мобилних телефона је омогућено да преко ње одашиљу и примају политичке поруке. Овога пута, званична Хавана реаговала је тек пошто је сачекала да Бела кућа својој јавности објасни каквим се све „дискретним” пројектима бави Америчка агенција за развој. Хавана захтева од САД да престану са илегалним и субверзивним акцијама против Кубе, које „осуђује народ Кубе и међународно јавно мњење” Нова размена оштрих речи долази у тренутку када у најближем кубанском окружењу, Венецуели, трају протести против владе Николаса Мадура, наследника Уга Чавеса, и најближег кубанског савезника. Мадуро оптужује САД да стоје иза опозиционих митинга, како би га свргнули са власти и докопали се огромних венецуеланских нафтних резерви. САД то демантују и позивају Мадура да престане са прекомерном употребом силе и пусти из затвора лидере протеста. Поређења са украјинским сценаријом не мањкају. Искусни стратези, међутим, процењују да Вашингтону не одговара даље захлађивање односа са Кубом, нити приближавање новог хладног рата у њен комшилук. Открића АП-а о томе како је Америка спремала „кубанско пролеће” долазе у време отопљавања односа између САД и Кубе. САД су ублажиле санкције, многи амерички бизнисмени путују у Кубу како би испитали терен за инвестиције, а Хавана је недавно донела низ законских мера како би привукла страни капитал. Упоредо, повећава се број корисника мобилних телефона, док је до интернета данас нешто лакше доћи него раније. Коришћење интернета и даље је за кубанска примања врло скупо. Оригинално у најновијој баражној ватри између Вашингтона и Хаване јесте то што су је подстакли амерички новинари, који су се ставили на страну Кубе у овом случају. Тиме су Белу кућу натерали да америчкој јавности објасни о чему је заправо реч и на шта одлазе паре од пореских обвезника. Извор: Политика (Зорана Шуваковић)